Countess Rahkiah de Báksuz

Ne znam što se zapravo dogodilo...
...otvorila sam oči ležeći među bijelim plahtama i shvatila da nismo u istom svemiru. Oko mene sve se jače nazirao zid, neprobojni, čvrsti, a prozirni zid koji se tko zna kada tu izgradio... Kroz maleni prozorčić duša je plašljivo provirivala u vanjski svijet. Zatočena u tamnici na vrhu prozirne kule sazidane strahom, ni sama ne znam kako sam se tu našla. A do mene nema stepenica, nema puta. Tek maleni prozorčić, na vrhu kule. Princ je projahao pored moje tamnice i zastao, pogledavši prema meni. Kao da čeka. Pružio mi je ruku. A ja mu nisam dobacila svoju pletenicu da se njome popne do mene. Nisam znala kako.

...otvorila sam oči, dok sam se vrtila među bijelim plahtama. Naši su se svemiri dodirivali... a princ je odjahao u sumrak. Duša je očajnički zajecala u tamnici na vrhu nevidljive kule nadajući se da nije prekasno.