Veli meni moje zlato danas da svi dečki u njegovoj grupi imaju cure.
- Pa jel ti imaš?
- Imam.
- A kak se zove?
- Pa ne znam.
- Kak ne znaš?!
- Pa mama, nismo se još upoznali. Al dovest ću ti je. Zapravo, znaš kaj, imam dve cure. Ona prva mi je već dosadna.
- Pa jesi joj rekao da ti je dosadna?
- Nisam.
- A jesi ti nju uopće pitao da ti bude cura?
- Nisam. Al mi je dala da joj diram štrample.
- I sad ti je dosadna?
- Aha. Al ova druga nije.
- A kaj mora imat tvoja cura?
- Dugu kosu.
- I kaj još?
- Niš.
- Pa mora valjda bit dobra prema tebi.
- Ma ne baš.
- Pa nećeš valjda neku koja te gnjavi?
- Ma gle mama, mi dečki smo jači od cura. I zato mi njih moramo čuvati, kužiš?
- Otprilike.
- Samo znaš kaj, teško je imat curu.
- Stvarno?
- Aha. Onda narastu pa su teške. Al ja svoje mogu dignut i nosit, uopće mi nisu.
i kaj da mu čovjek na to veli?
|
