Danas kada punim 30...
...primijetila bih nešto: ljudi su totalno opsjednuti slatkom pticom mladosti. Stalno neke mudre poslovice slušam, o đačkom dobu, o mladosti koja brzo prođe i savi koja tiho teče, svima je najbolje bilo u srednjoj ili na faksu, svi smo u dvadesetima bili mladi, ludi anarhistični, a sad nam je, kaže jelte narodna mudrost, vrijeme da postanemo odgovorni stari dosadni prdonje koji idemo na team buildinge i čitamo knjige o unaprjeđenju poslovanja namjesto slyvie plath. E pa ovako: u srednju se ne bih vratila ni da me kolju. Ni da mi nokte čupaju. ni da me peku žaračem. ni da me bace u kotao sa zmijama. (oke serem. da mi zmijama priprijete, ziher bih se vratila).
Je, tulumarili smo. Je, bila sam mlada, lep(š)a, utegnutija, drskija... ALI. jebote, al u pubertetu svaki problem izgleda GLOMAZAN. ono, nije te nazvao neki papak s kojim si progovorila sveskupa 5 riječi i ti sad razmišljaš o ispijanju otrova a la juliška. ili su ti starci zabranili da se opijaš i drogiraš. šta koji cazzo oni misle da su?
a bome ni u dvadesete (do 25. negdje) ne bih više, fala. sve je bilo nakrivo, čudno, nejasno. a i nemrem si zamislit više da idem van barit frajere. barit? frajere? ideš...
nego, kad to sve zbrojim, brijem da će tridesete bit zelo kul. ovo dosad je bila razvojna verzija, ovo sad će bit... nekaj bolje. ciljamo na povećanu stabilnost, prilagodljivost novim okruženjima, poboljšanu skalabilnost i unaprijeđene performanse. jamčimo, kao i dosad, pun kuki i osamsto prenagljenih odluka i rušenja sustava taman kad postane operabilan. ipak je to, jelte, beta verzija.
|
