Moja ravnica

Kada odeš, ne gasi svetlo
vratiće se utvare iz mraka
ostavi ključ ispod napuklog praga
ostaće u pesku, otisak koraka.

Pitaću pogledom, kuda to vode
pognuću glavu sve više i više,
sabirati sve lepo, gušiti suze
prvi će vetrić sve da nam obriše.

Ne piši pismo, sve smo već rekli
ne psuj, ne viči, ne seci mi krila,
božićni kolač, davno smo presekli
da te pamtim bolje, kakva si bila.

Uzmi sve pesme, bez tebe su „tanke“
ponesi poljupce iz vrcavih noći
čarobni dvorac iz predgrađa bajke,
ali ne „Provincijalku“, bez nje neću moći.

Strpaj u kofer sve snove i ambicije
ne haji na suze malog dečaka
opet ću smilisti kako da prodangubim
dok ne sletiš niz hodnik studenjaka.