|
Ti komadići...
Razasuti su svuda oko mene...
A ti komadići su ono što je ostalo od mene, to sam do nedavno bila ja.
Ja, u cjelini.
A sada... dio je sastavljen ali ima ih još oko mene i slažem ih poput puzzla. Nisam ona stara, niti ću ikada biti, a mislim da se više niti prema svojim bližnjima, što obitelji što prijatelja, ne odnosim kao prije. Ne znam da li je to dobro ili loše, znam samo da se trudim.
A svi imaju probleme, od sitnih pa do velikih, pa do onih koji su jako slični mojim problemima.
I naravno trudiš se... ali... moji komadići nisu sastavljeni i ne mogu drugima pružiti ništa. To me rastužuje jel bi htjela udijeliti koji pametan savjet a ništa ne izlazi iz mojih usta, ova šuplja glava više ne može sastaviti niti jednu pametnu misao. Mogu slušati, i razumijet ću... i pokušat ću pomoći... ali to nisam ona stara ja i ne dobivaju ono na što su se navikli, ono što zaslužuju, i znam da sam ih sve razočarala. Želim pomoći a ne mogu ni samoj sebi, prvo moram sebe u potpunosti srediti da bi drugima mogla davati.
Ali jebiga, trudim se i dalje.
A kada pokupim sve svoje komadiće, kada postanem cjelina kakva je bila i prije, visoka i čvrsta... odužit ću se svakome jel par ljudi je bilo tu uz mene i zaslužuju najbolje... a onda... posvetit ću im se sva, dat ću im 101% od sebe.
A sada... još uvijek skupljam....
|