Q STRIP
četvrtak, 26.01.2006.
[priQaz] Razdvajanje i spajanje
(Craig Thompson: Good-bye, Chunky Rice; Top Shelf, 1999.)Pre Blankets, internacionalne slave i krajnje irtitantne narcisoidnosti, Craig Thompson je napravio grafičku novelu "Good-bye, Chunky Rice". A kako Q, barem u svojo web formi, pomno prati karijeru Thompsona, red je da se pozabavimo i ovim Thomposnovim stripom. Fakat da je to najbolji strip koji je napravio nije za bacanje. Chunky Rice je skoro sve što ono što Blankets nisu, a tako bi očajnički želeli da budu. Chunky ima uglavnom interesantne likove, naspram cmizdravog Thompsona i nedifinisane Reine; Chunky je sažet i ne rasplinjava se zarad čistog volumena; i nadasve, Chunky deluje iskreno, pojedine scene imaju moć, ostaće vam u sećanju i za deset godina (ili će barem ostati u mom sećanju), za razliku od Blankets čije sam se potencijalno najjače scene, prefarbavanja zida sa slikom Craiga i Reine, setio tek kada sam pre neki dan ponovo prelistavao sam strip. Chunky Rice je stvorio Thompsona, i to s dobrim razlogom; Blankets su ga ustoličili, ali bez razloga. Sama priča "Good-bye, Chunky Rice" sastavljena je od nekoliko minijatura koje se prepliću i vrte oko iste teme – spajanje i razdvajanje ljudi, i donekle potraga za slobodom, uz cenu koja se za tu potragu plaća. Lik iz naslova je mala kornjačica Chunky koji je rešio da napusti svoj rodni grad i "vidi sveta". Međutim, sa rodnim gradom, on napušta i prijateljicu, mišicu Dandel, i to razdvajanje je više nego što bilo ko od njih dvoje može da podnese. I to je jedna stvar po kojoj se Chunky ne razlikuje od Blankets – udaranje po patetici. Žestoko, konstatntno, sveobuhvatno udaranje po patetici. Osim, što za razliku od Blankets, ovde ta patetika ne izgleda izveštačeno, ili barem ne u toj meri. Možda zato što je Chunky simpatičniji od Craiga; možda zato što nisam odrastao u katolički striktnoj porodici, a svoj rodni grad jesam napustio, te je identifikacija sa likovima bolja. A možda i zato što je Chunky Rice jednostavno bolji strip od Blankets. Nije u pitanju savršenstvo, naravno. Neki detalji bodu oči - nepotrebno grozna scena večere na brodu; sijamske bliznakinje koje imaju svoju narativnu svrhu u priči o spajanju i razdvajanju, ali je nekako ne ispunjuju; dijalozi koji su više monolozi – sve su to mane koje se mogu staviti na teret Chunky Rice. Ali su vrline ipak veće. Naime, Chunky će vas naterati da se zamislite koja je cena vaše slobode i da li sloboda uopšte i postoji. Chunky je rešen da plati tu cenu, dok neki nisu (iznad svih Solomon i njegova ptičica Merle). Drugi, kao što su sijamske bliznakinje ili kapetan broda, moraju da žive sa izborom koji je sama sudbina napravila za njih. Svi imaju ožiljke zbog svojih odnosa sa ljudima koji su otišli ili sa onima od kojih su otišli. Svi žive sa njima. I na kraju, barem malo, svi uspevaju da ih prevaziđu. To je druga velika vrlina ove grafičke novele – rastužiće vas, ali i razveseliti, ostaviće vam onaj bittersweet ukus u ustima, suze sa smeškom. Jer život ide dalje, bez obzira na sve. I ne ide nužno loše. Priča o spajanju i razdvajanju sama po sebi i ne bi bila toliko efektivna da je Thompson ne ilustruje sa nekoliko vrlo upečatljivih scena... kao što je sećanje na poslednje jutro na plaži koje Chunky i Dandel provode zajedno. Od zamka u pesku, koji je bio čitav njihov svet, a koji su napravili prethodnog dana, nije ostalo ništa. To je poslednji put da će se videti. A iznad svega toga je Merle, ptičica koju će Solomon uzeti da bi pazio na nju jer su joj počupana krila, i koja će postati njegov nerazdvojni prijatelj. Merle, koja u naletu besa kljunom čupa svoja krila. Ptica koja se odriče svoje slobode, koja ne želi nebesa, već spajanje, nekoga ko bi pazio na nju. Talasi brišu i poslednje tragove sveta Chunkyja i Dandel, a Merle se, visoko uzdignutih počupanih krila, ponovo rađa sa izlaskom sunca. Chunky se odriče svojih prijatelja zbog slobode, Merle se odriče svoje slobode zbog prijatelja. Thompson zna o čemu priča, i zna kako o tome priča – na način koji nas ne ostavlja ravnodušnim. I na kraju, šta reći osim: "There is no good-by, Chunky Rice" (djole) |