Q STRIP
ponedjeljak, 15.08.2005.
[priQaz]Crna mačka, beli međed
(Juan Diaz Canales/Juanjo Guarnido: Blacksad t. 2 - Arctic-Nation; Dargaud 2003.)Pre neku godinu, pojavio se prvi album serijala o Johnu Blacksadu, mačku privatnom detektivu, čija se radnja odvija tokom burnih pedesetih godina prošlog veka. Ovaj noir krimić u svetu životinja je napravio rusvaj, nominovan je za veliki broj nagrada sa obe strane Velike bare i postavio je nove kriterijume u kategoriji "strip sa fenomenalnim crtežom i otužnim scenarijem", kako po fenomenalnosti crteža, tako i po otužnosti scenarija. No izašao je i drugi album i Diaz Canales je dobio priliku da poboljša svoje scenarističko umeće i dovede ga barem približno na nivo Guarnidovog crteža. Da li je uspeo u tome? Ne, naravno da nije. Arctic-Nation se događa u malom predgrađu "The Line", gde vladaju sukobi između polarnih, belih životinja, i onih koje to nisu, "obojenih". U tom okruženju, Blacksad treba da istraži nestanak jedne crne devojčice i upusti se u slučaj koji seže do samih vrhova ove male zajednice, to jest naizgled do šefa policije, belog medveda Hansa Karupa. Okej ... očito da postoji napredak na polju priče, u smislu da je u prvom albumu Blacksad samo istraživao jedno ubistvo, i to je bilo to. Sada imamo rasne tenzije, intrige, preljube, pedofiliju i još gomilu druge prljavštine od koje, ako je za verovati svim pričama koje su na tu temu napisane, ne može da se diše u američkim predgrađima. I dobro, zaplet čak ima i final twist koji je zbilja potpuno neočekivan, što ne može da bude minus, zar ne? Ne. Na stranu to što nijednu iole verodostojnu ličnost ne možete da pronađete u celom albumu, pa sve i da je jurite mikroskopom, na stranu to što Diaz Canales vrludavo vodi priču tako da nije baš najjasnije kuda ide, na stranu logički neodrživ koncept o prevlasti "belaca" u životinjskom svetu ge bi oni po svakom osnovu morali biti velika manjina - taj famozni final twist je neočekivan zato što je toliko apsurdan da nikome nije moglo ni pasti na pamet da će se naći u priči. Ne, neću vam ga otkriti, pročitajte sami album, pa vidite da li cela priča ima makar malo smisla. No, najveći greh Diaza Canalesa je što nije bilo mesta u njegovom scenariju da se Guarnido dovoljno razmaše svojim crtačkim umećem. Prvi album je makar to imao – flashback na vezu između Blacksada i ubijene glumice, kao i čuvena scena u rasturenom stanu – to su table koje će se pamtiti godinama. Ovde toga nema – a Guarnido je u crtačkoj tehnici još više napredovao, treba samo videti facijalne ekspresije koje daje svojim životinjama, očito zadovoljstvo koje ima kada im crta grimase, a bogami i T&A momente ... sa životinjama, ej! I kao i ranije, paneli nisu samo lepe zasebne slike, crtež je fluidan, leprša, blizak je animaciji (eh, ti bivši diznijevci...). Doduše, na par mesta deluje kao da se Guarnidou crtaju super-heroji - postoji jedan panel na kome Blacksad sa krova špijunira neke sumnjive likove, i ako ne zagledate kadar pomislićete da je u pitanju Batman - ali ni to nije mana. Da čovek fenomenalno crta i slika videli smo još u prvom albumu. Da pride i napreduje, vidimo u ovome. Zašto, o zašto, mu neko ne da ljudski scenaristu?! Arctic-Nation je solidan eye candy, čak i faličan kakav jeste. Ali ne samo da je mogao, nego je i morao da bude mnogo više od toga. (djole) |