petak, 18.08.2006.
Došel je i taj dan....
Da, došel je i taj dan !
Naš dragi kamionđija je cijeli tjedan ispunjavao OBAVEZNE zadatke koje mu posao kao takav nalaže, tako da nije mogao prije petka nikako organizirati utovar naše nove kućice.
Petak, 9 sati i interesantna pustolovina može početi......
Majstor i dva sposobna dečka su se primili posla za koji su rekli da je gotov za sat i pol do dva; UTOVAR !
Obzirom da je kamion šest tonac i da zgleda prilično veliko mislilo se da bu sve stalo od jednaputa, ali kad su se cigle počele utovarivati i naravno slagati uvidjelo se da to baš i nebu samo tak.
Cigle, lijepo složene su zauzele pola kamiona, do njih se slagao crijep koji je zauzeo drugu polovicu i to bi bilo TO. Na silu smo stavilo gore još neke daske i sitnice tek tolko da pretovarimo kamion kad je već ovdje.... 
Najbolje od svega, bilo je već 12 i 30, a tek je, nadajmo se, polovica posla natovarena, s time da se to isto treba voziti na grunt i tamo polagano istovariti.
Tak je i bilo. U 13 i 30, na našem gruntu je kamionđija uspio spustiti kamion niže dolje da se istovaruje što bliže mjestu predviđenom za ponovnu izgradnju.
To je išlo dosta brzo, ali je ipak sam istovar trajao do 15 i 30, a onda PROBLEMI !!!
KAMION NEIDE UZBRDO, NERE VAN SA ZEMLJE 
Ajde, hvala Bogu, ispod naše livade je livada od susede koja opet dolje izlazi na put i to je bio jedini izlaz. Preko tuđe livade do slobode (ceste).
Jednostavno je proklizavao i nikako da krene prema gore, samo ga je nosilo dolje 
Naravno, došla je i stara suseda koja je dignula generalnu frku i nikako nas nije puštala sa gradilišta: "Jeste li vi normalni, kamionom preko moje livade, šta da je bilo nešto na livadi, vi bi to uništili, sramota vas bilo, ja ću vas tužit sudu ....." i tako u nedogled, makar smo mi pokušavali na sve načine moliti za oprost, ispričavali se, preuzimali apsolutnu krvicu i ukoliko je potrebno platiti i štetu koju smo prouzročili, ali NE, ona melje i melje...... I šta joj možeš !!! Uvijek ima jedna takva u susjedstvu. Bez takvih se nemože. 
Da se barem vidi da smo prešli tuda, tak i tak je sve zapušteno !!! 
Ajde, dobro .
Tak da se tek u 16 krenulo po drugi dio.
Počeli smo utovarivati u 17, s time da je ovo išlo puno lakše iako su te grede poprilično teške. Jedva, kažem, jedva je sve stalo u kamion, s time da su one najduže išle preko kabine i virile van na kraju kamiona.
Ipak kamion nije toliko veliki
Šta sada, natovarilo se više manje SVE, ostale su samo trule daske i neke sitnice koje nikome nebi ništa koristile, i TO JE TO.
Oko 20 smo stigli na grunt i istovarili to do 21 i konačno odahnuli.
Naravno, opet smo slušali prodike one susede, ali izbora nismo imali, morali smo ići preko njene livade i zbog toga šmo se morali pokriti po ušima i trpiti njene prijetnje cca pola sata, onda je prešla... 
Katastrofa kolko je to posla, ako ne radi barem 5 - 6 ljudi.
Kad bi nas bilo 6, ne trebaju svi biti baš pametni, to je riješeno u 2 dana, ali ovak........ Ah dobro, znamo za idući put. 
- 21:57 -
