Moj ulazak u EU

Opet me neka nesanica spucala, brijem da je to od pustog uzbuđenja jer ću ipak od sutra postati Europljanka. Na prstima, da ne probudim ostale, dogegala sam se do špareta da podgrijem malo mlijeka i da si skuham onu beskofeinsku kavu. Onoj kofeinskoj je davno odzvonilo, nažalost! Uživala sam u tim jutarnjim minutama koje mi život znače bez titranja oko svih ostalih. Nakon jutarnje uživancije, izvadim iz zamrzivača komad galofag piletine, odem u vrt da uberem koji list raštike pa da ga skuham onako na maslinovu ulju kao prilog. Ručak sam skuhala, neki su uživali, a neki zavrtali očima. I tako okupismo se svi oko stola, nije bilo šampanjca da nazdravimo nego neko domaće ercegovačko crno. Kažu da je zdravo za sve i svašta. Osjetih potrebu da nazdravim i kažem riječ dvije, a na to se moj muž naljuti da je on ipak taj koji nosu gaće (hlače) u kući. I tako se natezasmo za stolom tko će zdravicu održati. Dogovorismo se na kraju da će prvo on pa onda ja jer on ipak nosi gaće u kući. Nakon ručka poletno operem suđe jer nakon jela ne valja leć. Pa kada sve tako ulickam dobijem oni neobjašnjivi poriv da opet nešto počmem mutiti po kužini jer dug je dan, a gladnih usta puno. Smutim neki kolač od ostataka u frižideru jer treba šparati. Princip je uvijek isti na svako jaje žlica šećera, mlijeka i brašna. Kolač se digao do nebesa i svi polizasmo prste. Poslije sam se sa djecom posvađala oko MTV-a koji stalno trešti. Oni hoće oni svoj MTV, a ja hoću oni Classic i nikako da se dogovorimo. Na kraju mi pukne film pa ga ištekam, a ovo pišem sa zadnjim izdisajima interneta jer 15 gigabajta je već pri kraju. Jedva čekam sutra jer je 1. u mjesecu , a to znači novi internet, nove besplatne minute pa ću moći nazvat neke drage ljude, a možda i plaću za kojih desetak dana. Dragi moji, sretan vam 1. u mjesecu!

Oznake: EU, Hrvatska priča