Đenero, dobri Gjenero

Dobar si ti Gjenero, onako okruglast, bucmast, zaluđen sa svojom politologijom i svim tvojim pametnim stvarima koje nam imaš reći. Čovik bi te najrađe uštipnuo za obrašćiće pa onda kada prošuškaš ono svoje ššš sve me obuzme nešto drago oko srca jer me podsjetiš na jednu isto tako dragu osobu kao što si i ti. Gledam ja tebe Gjenero iz tramvaja neki dan, a ti pokušavaš svoga ćuku utjerati u auto. I sve ti njega tapkaš po stražnjem dilu, onako lagano da uđe u auto. Neće ćuko, ali ti ne gubiš strpljenje. I kada je većina putnika već mislila kako ćeš ga šutnit u guzicu i utjerat u auto, ti ga opet lagano tapneš i poguraš, a ćuko za čudo svih nas, uđe poslušno u auto.
Opet neki dosadni prolaznici te nešto pitaju, a ti onako strpljivo i uljudno im po en-ti put objašnjavaš našu političku zbilju.

E moj Gjenero, ja te samo želim pitati, zašto si prodao dušu Đavlu za Judine škude? Znam da su ti izbori posa i da od njih živiš, ali zašto obraz prodati nekome tko je crn da crnji ne može biti? Svoje znanje, bucmasti obraz i sve ono čisto što si ostavio za sobom? ZaŠto si otvorija Pandorinu kutiju? Sve si znao što će se dogoditi jer pametan si ti, a opet si ga uskrsnija?

Dva posta u jednom danu, a sada kuco!

Oznake: Davor, Davor Gjenero