Mac sa dve ostrice

nedjelja , 24.08.2014.

Zivot nas cesto dovodi u iskusenja,isprobava koliko smo jaki. Cesto posustanemo i napravimo gresku.
Konacno sam nasla posao posle dve godine cekanja. Sada sam mogla praviti planove. Svoju prvu platu sam potrosila na svog sina. Ziveo je sa ocem,odrastao bez mene. Bezbroj noci sam provela razmisljajuci da li sam uradila pravilno. Prepustila sam njemu starateljstvo jer nisam imala sredstava da ga izdrzavam. A sada dok gledam mog malisana kako odrasta u porodici koja ne ukljucuje mene,srce mi se slama. Pored njega je druga zena,koja uziva u njegovom detinjstvu. Jedino mi je on moj malisan bio svetla tacka u mom zivotu. Muz me je prevario,varao godinu dana,a kada sam saznala,skupio je svoje stvari i otisao. Raspao mi se zivot koji sam stvarala toliko godina. A onda se promenilo sve.
Par meseci posle mog zaposlenja,upoznala sam jednog kolegu. Druzili smo se van radnog vremena,pocela sam se osecati sve manje usamljenom. Bili smo odredjeni pukom slucajnoscu da zajedno idemo na poslovni put u Italiju. Njegova recitost me je odusevljava,tacno je znao sta treba reci u svakom trenutku. Dok smo putovali vreme pored njega mi je proletelo. Shvatila sam da se pored njega osecam ispunjeno. Ali mi smo bili samo prijatelji. Od razvoda moje samopouzdanje je bilo skrhano,nisam mogla proceniti da li mu se svidjam. Prelep pogled,vazduh ,more,uticalo je da otvorimo dusu jedan drugome. Rekao mi je da je ozenjen. Povredilo me je to. ,,Svidjas mi se Lela,volim tvoj osmeh,tvoju kosu,tvoje tuzne oci". Kako mozes to da mi kazes a ozenjen si ? "Da Lela ali me ona ne voli,a ni nju " Nije na meni da pitam,a zasto si onda jos uvek sa njom ? "Da nebi morali da delimo svu imovinu,dogovorili smo se da kada jedan od nas pronadje ljubav,onda cemo se rastati,hocu da znam sta osecas premi meni ?" Ne ne zelim ja biti razlog necijeg razvoda razmisljam u sebi. Mi smo samo prijatelji Filipe,zasto mislis da osecam nesto prema tebi ? " A zasto si onda ovako reagovala kada sam ti ispricao ovo" Iznenadilo me je i to je sve . " Ne znas da lazes Lela,oci te izdaju " Dobro svidjas mi se,sa tobom se osecam uspunjeno i sta sad ? Zadovoljan ? "Uh itekako " ."Hajde da ovo nase putovanje bude nezaboravno" Tako je i bilo. Bio je tako pazljiv. Odveo me je na jednu napustenu plazu. Mrak je. Cuje se samo nemirno more. Osluskujem ga,a on me grli. Hvala ti kazem ja. Za ? Za prijateljstvo i ljubav koje si mi pruzio,ali ovo ne moze da se nastavi. "Nemoj to da mi govoris". Cutali smo bolela je ta tisina. Vratili smo se u stvarnost. Na poslu se pravim da ga ne primecujem,a ustvari mi mnogo nedostaje. Prilazi mi:Hajde da se nadjemo Lela,zasto me ignorises. Rekla sam ti da ovo ne moze da se nastavi. "Filipe" cuje se glas iz kancelarije preko puta. Moram da idem sada sef zove. Doci cu veceras kod tebe u stan. Jel si poludeo Filipe,ne moze ! Dolazim u 8. Rekla sam ne,Filipee... Odlazi ne slusa me. Sedim u stanu sva nervozna,ne zelim da dodje. Stize mi poruka: dolazim za pola sata nastavimo onaj razgovor od danas volim te Lela. Plasim se njegovog dolaska,ne zelim da posustanem. Zvoni mi telefon,sigurno je on da mi kaze da nece da dodje. Halo. Cao Lela hoce sin da te cujem. Sreco mamina sta mi radis? Jel si se uzeleo mame. Jos uvek ne zna lepo da prica ,cujem nesto sto zvuci kao jesam. Ljubi te mama puno uskoro se vidimo. Cujem glas u pozadini: ljubavi koja mi lepse stoji crvena ili bela,a on joj odgovara:tebi sve lepo stoji. Dovedi i malog da i njega obucemo ,pa krecemo. Sine ajde dosta je bilo ,cuo si mamu. Prekide se veza. Krecu mi suze. Ako on moze da bude srecan zasto ne bih i ja bila. Oblacim najlepsu haljinu,namestam kosu zelim da izgledam najbolje sto mogu. Cujem zvono. Otvaram vrata. Vau,kako si lepa. Hoces da popijes nesto kazem ja. Donosim nam dve case crnog vina. Cujem zvono. Ocekujes nekoga. Ne verovatno je neki komsija. Otvaram vrata. Marina sta ces ti ovde kaze on. Izvolite sta vam treba ?kazem ja. Upada unutra. Znaci ovde provodis noci kaze ona. Zaledila sam se od straha. Marina ovo mi je koleginica sa posla i dosao sam ovde da bismo zavrsili posao. Stojim sa strane i posmatram tu katastrofu koja se odbija. Ne mogu da verujem sta on govori,naziva me koleginicom,a sta je sa onim dogovorom izmedju njega u nje,znaci sve je bila laz. Mars napolje oboje. Ona: e sad ces ti da vidis svoje otimacice muzeva,pocinje da me napada. Filip se umesao kako bi me odbranio ,izvadila je noz iz tasne i probola ga. Vrisnula sam. Filip je pao,krvario je. Ona se uhvatila za glavu i stala sa strane. Nisam znala sta da radim,pocela sam da vadim noz misleci da cu mu time pomoci. U tom trenutku dolaze komsije a meni krvav noz u rukama. Postajem svesna situacije,bacam noz. Ona ga je ubila,ubicoo ! Placem zivot mi se rusi. Ne obazirem se na to sto ona prica dozivam Filipa. Ne zelim da umre pomozite mu. Neko je pozvao policiju. Mene odvode. To je bio poslednji put da sam ga videla. Dane provodim u zatvoru,prevarena od strane njega,okrivljena neduzna od strane nje... Zivot mi je unisten... Sin ce me verovatno zaboraviti. Sve sam izgubila.
Zivot nas cesto dovodi u iskusenja,isprobava koliko smo jaki. Cesto posustanemo i napravimo gresku.... A ta greska nekad bude fatalna...

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.