...osetih neke tegobe, tj. nisam siguran sta mi se desavalo, kao da sam bio u dubokoj vodi. Cuo sam svoja pluca kako krkljaju , popunjavajuci se tecnom materijom ! Pomislih na trenutak - zasto se ja ne bi prepustio tome nego sto pokusavam da se oduprem.Poceo sam da disem pod vodom ! Voda koja je dosla niotkuda, pravo u sobu gde ...ma neverujem sta se desavaaaa !!!
Kao da sam zaboravio na transformersa, pa mislim svako bi.Laganim zamahom desne pa leve ruke, zaprepasceno sam gledao kroz svu tu vodu, pitajuci samog sebe "Sta sam ja ?! Riba ???"
Kao da sam sve iz prve prihvatio, i da mi se sve to jako svidelo.Poceo sam da se okrecem levo, desno.One drolje nisu prestajale sa stenjanjem, stim sto je sada to bio dubok zvuk.Svi, nazovi ljudi, koji su bili u sobi, nastavili su da se ponasaju identicno kao i pre ovog teleporta u jebeni okean !Kao da se nista nije ni desilo.Sve je bilo isto, osim jedne stvari : Debeli je nestao ! Koliko mi je bilo drago zbog toga, toliko sam bio sjeban, jer je on jedina osoba s kojom sam prozborio par reci od kako sam dosao ovde.Sve je od sada totalno nepoznato za mene.Vise nije zajebancija.Nekako sam "hodao" i docepah se vrata, koja pocinjem da prezirem.Snazno se uhvatih za kvaku i povukoh prema sebi.Toliko sam imao zelju da izadjem odatle, da sam ih iscupao i sklonio sa desne strane.Prvo sto sam imao prilike da vidim je mnostvo boja, koje su se mesale neduginim rasporedom.Bilo je fantasticno ! Krenuo sam hodnikom gledajuci oko sebe poznatim blentavim pogledom sa polu otvorenom vilicom.Zaboravio sam sve sto me je vezivalo za zivot koji sam do tada znao...
Post je objavljen 15.11.2004. u 17:05 sati.