Žal za haremom
NOBELOVAC Elijas Kaneti (1905-1994) koji je objavljivao na nemačkom jeziku, a isto tako, "maternji" su mu bili jevrejski, španski i engleski, napisao je mnogo dela iz svih oblasti proze. Pisao je romane "Zaslepljenost", velike studije, kao što je "Masa i moć", drame "Svadba" i "Komedija sujete".
Naš list objavljuje u sredu u biblioteci "Novosti" delo "Prisluškivač" sa pedeset priča o ljudskim naravima, od kjoh izdvajamo ove dve.
Željna Sultana
ŽELJNA Sultana pati zbog toga što više nema harema. To su bili muškarci; oni su dobro poznavali žene i nisu se zadovoljavali s večito istim. Bar su verovali u nešto. Imali su vatrenu krv; nisu se odricali svega zbog svog posla, nisu bili opsednuti svojim poduzetnim duhom. Da vam je samo videti tu gospodu kako se umorni od posla vraćaju kući, u svoj monogami brak! Kakva dosada! Kakva jadna, prazna tišina! Kao da žene nisu nizašta drugo nego da budu kuvarice i majke. Pa, svaka služavka, svaka negovateljica mogla bi da obavlja taj njihov posao. Ženama je oduzet njihov prirodan ukus i one, čak, više nisu ni svesne zašto su tu. Neke se, ipak, ne libe ni toga da rade i žive kao njihovi muževi: da sklapaju poslove, da postanu bezosećajne i važne i hladne, da se uveče isto tako umorne vraćaju kući; izgledati kao muškarac, nositi njegove pantalone, govoriti njegovim jezikom i zadovoljavati se time da se kao i muškarci potvrđuju napolju, a ne kao žene kod kuće!
Željna Sultana sanjari o haremima i žali što je u Turskoj ukinuto ono što je nekada predstavljalo veličinu carstva. Svršeno je sa osvajanjima, svršeno je s veličinom; zemlja kao svaka druga, modernija nego ranije, ali tako skromna! Turci su bili veliki sve dok su imali hareme; morali su da vode ratove, njihova osvajanja su svima pružala radost, zbog novih žena; kako da ih čovek ne voli pored onakve divne nezasitosti! Osećati na sebi pogled muškarca, na koji čekaju mnoge glavne žene i mnogobrojne priležnice! Znati da ih poredi jedne s drugima, pričiniti mu radost kao nešto posebno, postojati pred njim - kakva pobeda! Kao njegove pobede na borilištu! Držati ga, nuditi mu nešto što mu još nijedna nije ponudila! Podizati sina, zajedno s evnusima; jačati ga u njegovoj odluci da svoju braću i suparnike, sve redom, smakne s ovog sveta!
Željna Sultana se gadi ovog sveta u kojem nema više ničeg stvarno ženskog da se radi. Treba li postati filmska zvezda i imati iste šanse kao i muškarci, koji rade to isto? Treba li plesati za publiku? Treba li pevati? Šta sve danas ne rade ti muškarci! I samo zato da bi se s njima takmičio, zar samo zato treba biti žena? Jedino što zaista može samo žena to je da rodi princa koji će da ubije sve ostale prinčeve, a kad ostari, i samog sultana.
Željna Sultana priprema sebi jedan harem, u koji će da se zatvori. Tu će ostati zauvek, nikad ga neće napuštati. Tu će se oblačiti providno, kako mesto nalaže, i vežbaće samo za njega intimne plesove. Tu će čekati sultana koji nikada neće doći, i zamišljaće da je upravo na putu k njoj. Tu bi našao sve na šta je navikao i što mu pripada; i više od toga. Tu bi mu se žarko bacila pred noge moleći ga za najbezočnije želje.
Razmetljivac Bogom
RAZMETLJIVAC Bogom ne razbija glavu oko toga šta je pravilno, a šta nije; on to jednostavno potraži u Knjizi nad knjigama. Tu nalazi sve što mu je potrebno, tu on nalazi podršku. Na nju se oslanja revnosno i snažno. Što god želi da poduzme, to Bog prethodno potpiše.
On pronalazi rečenice koje su mu potrebne. Suprotnosti ga ne brinu; i one su od koristi. Ono što je beskorisno preskače i prijanja na neospornu rečenicu. Prihvata je za sva vremena, dok uz pomoć nje ne postigne ono što želi. Kad život krene dalje, pronalazi drugu. Razmetljivac Bogom veruje u daleku prošlost i priziva je u pomoć. Lukavštine novog doba su obilate; mnogo bolje se izlazi nakraj i bez njih; one samo sve čine komplikovanijim. Čovek želi da zna jasan odgovor, koji će i da ostane takav. Kolebljiv odgovor nije za upotrebu. Za razna pitanja ima i raznih rečenica. ’Ajde, neka mu neko postavi pitanje na koje ne bi mogao da nađe odgovor!
Razmetljivac Bogom vodi sređen život i ne gubi vreme. Ako se svet oko njega ruši, on ne očajava. Onaj ko ga je stvorio, taj će ga u poslednjem tretuku i spasti od propasti. A ako ne može da se spase, on će ga nakon razaranja ponovo podići, tako da će njegova reč, ipak, ostati i dobiti za pravo. Većina njegovu reč ne sluša i zato propada. Oni, međutim, koji njegovu reč slušaju, obično ne propadaju. Razmetljivac Bogom uspeva da se spase iz svake opasnosti. Oko njega su padale hiljade, ali on je ostajao; njemu se ništa nije događalo; zar to ne znači ništa?
U svojoj smernosti, Razmetljivac Bogom se ne ponosi time. On poznaje glupost ostalih i žali ih; mogli su da prođu i mnogo lakše. Ali, oni to prosto ne žele. Oni misle da žive slobodno, a ni ne slute kako su sami sebe zarobili. Kad se Razmetljivac Bogom naljuti, on ima običaj da preti, ali ne svojim rečima. Ima mnogo boljih reči za šibanje ljudi. Zauzme pozu i nadmenim glasom, kao da stoji na Sinaju, grmi, i preti, i bljuje, i seva, i uspeva to đubre da gane do suza. Zašto ga opet nisu slušali; kad će ga konačno saslušati? Razmetljivac Bogom je lep muškarac, sa glasom i grivom.
Post je objavljen 15.11.2004. u 13:05 sati.