Zvoni mi mobitel. Tiho, manje tiho, pa sve glasnije.
Moj frizer nikako ne može na miru dovršiti frizuru. Nije dobro ispitivati granice nečije strpljivosti.
Pa se bojim da će postati nervozan, pa mi ošišati previše i tako za kaznu imat ću čuperak manje.
Zato ga odlučih malo pohvaliti.
Rekoh mu da otkad mi je promijenio imidž, promijenio mi je život. Sada imam novu frizuru za koju me svi pitaju tko mi ju je napravio. Pitaju, pa makar i preko mobitela.
Skužio je moju šalu, pa se, dakako, bacio pod stol. I valjao se od smijeha 13 i pol minuta.
Onda sam odlučila da se više neću šaliti nego ću biti ozbiljna.
Pa mu rekoh da su me šišali svi po malo, na isti princip, ali nikad nije tako dobro kako kad mi njegove ruke prođu kroz kosu. Mislim, riječ je o nijansama, ali ipak... Nakon toga, moj dragi frizer je zapjevao: Princip je isti, sve su ostalo nijanse...
Bacio me ne pod stol nego na razmišljanje o životnim, dakle ne samo modnim nijansama.
Pa se i ja prisjetih priče o pijetlu. I zaključih da je život zapravo sazdan od nijansi. Kojima gradimo nove i odbacujemo stare principe.
Vaša Cyber je sada almost plavuša.
Jer ne ide to tako brzo.
Za tako drastične promjene, treba nekoliko nijansi.
Al princip je isti.
Post je objavljen 13.11.2004. u 15:14 sati.