nisam htela da menjam svet..ovaj se cinio sasvim ok.. al ne znam promijeniti sebe... negde mu meni je, ocito, kvar... mrak sto me gricka ko mis...a prema meni je nista, Ona Staklena Stvar u kojoj veje kada je pomeris... uvek gledam sat, a odustala sam od onog kad sklope kazaljke krug, ako negde neko i misli na mene... zar su kazaljke tu bitne? cekam da se proturi novi dan...mjesec...godina... da se stvari same dese... tuga lepse zvuci kad se otpeva?! Ne... Ona uopce ne zvuci... i necu praviti nauku od toga... ne znam kako sam dosla na ovaj put, al definitivno ne znam vise kako odavde, bojim se da je cak i moj mali svitac srebrni odustao od toga...da me prati...
Post je objavljen 13.11.2004. u 13:56 sati.