Opet ja u traumi, na kontrolu i na daljne razmatranje sto uciniti sa mojom nogom :)... naravno nije bila najgora opcija da moram na operaciju jer mi je meniskus cijeli, ali i to sam vec sam znao i bez doktora....
Tako ja dodem u traumu u pol 11 u petak... dodem na red za doktora u 1... jebeno zar ne? :)
Uglavnom a ugodaj u traumi je onaj pravi, bas kao i u nekoj africkoj drzavici... sve prepuno ljudi... svi nesto potrgani ni sami vise neznaju kaj ih od tolkog cekanja boli... jedna luda baba lezi na nosilima, i tam se dere kaj ju je boli i zapomaze i kresti neke nerazumne rijeci i kaj ja znam sve ne... uglavnom u pocetku sve zabavlja i svima smijesno, ali nakon jedno sat vremena tog vristanja po puno cekaoni vec vidim kako se skuplja banda da ju lincuje :) i valjda je i sestrama dopizdilo u taj cas, kad sestra izlazi van sa spricom u ruci i baba fino dobije injekciju i za 15 min zakrmi, a onda po nju dolaze bolnicari i ode baba :) valjda su ju nekamo u podrum zaprli :).
Ajde bar nam neko vrijeme nije bilo dosadno... sjedim tam u cekaoni i jedva cekam da me primi doktor da mogu skinuti tu jebenu longetu i ici na kontrolu, pa doma....
Dodem do doktora, skinem longetu, noga bas i neizgleda super, sve plavo i naoteceno jos uvijek :) meni doktor „a fino si ti to udesio“, a ja se samo tupo smijem... dobro napise on meni uputnicu za ultrazvuk tam prek na radiologiju me posalju... ok dodem ja na radijologiju kaze sestra da se sjednem, pa ce doktorica zvat... sjedim ja tam 15 min, i nitko nista ne zove... i bas izlazi lik van... dobro a za njim i doktorica i sad ja vec ustanem da cu unutra uc jer nema nikog drugoga... ma jok sam vi sjednite jos malo, veli ona. A dobro sta sad... izade ona van i fino sebi po kafu... naime bas im je sada pauza od jedno 20 minuta trebala....
Napokon ja unutra i sada oni meni pocnu utrazvuk, samo nekaj trkeljaju, ja nis ne kuzim naravno :) i napise ona meni nalaz i posalje me natrag u ambulantu... Doktor meni: „ imas parcijalnu rupturu ligamenta“ a ja si mislim super nista strasno, jos malo longetu i sve je ok, a ono kurac...
Dobio fino gips na dva tjedna cijela noga, ma mrak i onda 4 tjedna rehabilitacije, superiska... jebote skocit cu kroz prozor ak cu dva tjedna biti doma... naredba striktno mirovanje, jer da to zaraste mora biti totalno imobilizirano.... ma u tri krasne PM.
A barem mi je moja draga jucerasnji dan uljepsala.... imali smo par tuznih stvari za obaviti... ali smo isli na veceru i bilo je sve super i ljepi je dan ispao, a onda je ona isla doma, uzasno mi je tesko taj rastanak pao, i nakon tri tjedna razdvojenosti, svaki put kad moramo se rastati meni to tako tesko pada, a jos kad znam da ju recimo on ceka, onda mi je to grozno... ko jucer...
What the hell is wrong with me????
Ali sve u svemu jedan jako dobar dan je ispao, i bio sam sretan cijeli dan, opet sam se osijecao dobro... sve do navecer...
I danas sam opet tuzan.
da i da ja jesam blesav i zaljubljen... a sta cu sad :)
Post je objavljen 13.11.2004. u 13:57 sati.