FRAGMENTI ZA 21. VEK
Kibernetički rat, Bog i televizija
Pol Virilio
*
Nove tehnologije pokušavaju da virtuelnu realnost učine moćnijom od prave stvarnosti, što je prava nesreća. Onaj dan u kome virtuelna realnost postane moćnija od stvarnosti biće dan velike nesreće. Čovečanstvo nikada nije iskusilo tako izuzetnu nesreću.
*
Ne bojim se toga, samo sam znatiželjan.
To je drama. Umetnost je drama. Svaki odnos prema umetnosti ujedno je i odnos prema smrti. Stvaranje postoji samo u odnosu prema uništenju. Stvaranje je nešto protiv uništenja. Ne možemo odvojiti rađanje od smrti, stvaranje od uništenja, dobro od zla. Tako je svaka umetnost neka vrsta drame koja stoji između dva krajnja pola, rođenja i smrti, kao što je i sam život drama. Ali to se ne govori, jer biti živ znači biti smrtan, preminuti. I umetnost je živa zato što je smrtna. Sem što je sada umetnost postala nešto više od slikarstva, skulpture ili muzike: umetnost je nešto više od Van Goga koji slika pejzaž ili Vagnera koji komponuje operu. I cela stvarnost po sebi postala je predmet umetnosti. Za nekog kao što je Zurbaran, ko slika mrtve prirode, limunovi i kruške su predmet umetnosti. Ali za inženjera elektronike koji radi na tehnologijama virtuelne realnosti, celokupna stvarnost je postala predmet umetnosti, s mogućnošću da virtuelno zameni stvarnim.
*
Tehnologije virtuelne realnosti nastoje da nas navedu da vidimo ispod, iznutra, iza...kao da smo mi Bog. Ja sam hrišćanin, i mada znam da govorimo o metafizici a ne o religiji, moram da kažem da se kiberprostor ponaša kao Bog i da je povezan sa idejom Boga koji čuje i vidi sve.
*
Televizija je medij krize, muzej nesreća.
*
Video je izvorno ras-telovljenje, diskvalifikacija čula koja su zamenjena mašinama...Oko i ruka su zamenjeni data rukavicom, telo je zamenjeno data odelom, seks je zamenjen kiberseksom. Svi kvaliteti tela su preneti na mašine. To je tema o kojoj raspravljam u svojoj novoj knjizi Umetnost mašine.
*
Zalivski rat bio je prvi rat „uživo’’. Drugi svetski rat bio je rat u prostoru. On se širio iz Evrope u Japan, do Sovjetskog Saveza itd. Drugi svetski rat bio je sasvim različit od Prvog svetskog rata koji je bio geografski ograničen na Evropu. Ali u slučaju Zalivskog rata mi imamo posla s ratom koji je krajnje lokalan u prostoru, ali globalan u vremenu, jer to je prvi rat „uživo’’. A za one, poput moga prijatelja Bodrijara, koji kažu da se taj rat nije odvijao stvarno, odgovoriću: taj rat se možda nije odvijao u stvarnom globalnom prostoru, ali se odvijao u globalnom vremenu. I to zahvaljujući CNN-u i Pentagonu. To je nova forma rata, i svi budući ratovi, sve buduće nesreće biće ratovi uživo i nesreće uživo.
*
Telo je za mene ekstremno važno, jer telo je planeta.
*
Za mene je ples izvanredno važna stvar, više nego što većina ljudi misli. Ples prethodi pisanju, govoru i muzici. Kad nemi ljudi govore svojim govorom tela to je pravi jezik, to je pravi govor pre nego hendikep, to je prva reč, prvo pisanje. Tako je, za mene, telo temeljno. Telo i, naravno, teritorija, jer nema animalnog tela bez teritorijalnog tela: tri tela su nakalemljena jedno na drugo: teritorijalno telo – planeta, društveno telo – par – i animalno telo – ti i ja. A tehnologija razdvaja to jedinstvo, ostavljajući nas bez osećaja gde smo. To je takođe de-realizacija. Ima jedna budistička poslovica koju jako volim. Ona glasi: „Svako zaslužuje milosrđe’’. To znači da je svako telo sveto. Eto odgovora na pitanje tela.
*
Mnoštvo mašina čini Istoriju.
*
Telo ima jednu dimenziju simulacije. Proces učenja, na primer: kad neko uči da vozi auto ili kombi on se oseća sasvim izgubljen. Ali onda, kad ste jednom naučili da vozite, ceo kombi je u vašem telu. On je integrisan u vaše telo. Drugi primer: čovek koji pilotira džambo džetom će na kraju osećati da Boing zadire u njegovo telo. Ali ono što se sada događa, ili što će se dogoditi za jednu ili dve generacije, zapravo je dezintegracija sveta. Sinhrone tehnologije „uživo’’, kiberrealnost, će dozvoliti utelovljenje sveta unutar pojedinca. Svaki pojedinac će biti u stanju da čita čitav svet, baš kao u vreme Zalivskog rata. I ja ću postati svet. Telo sveta i moje telo biće jedno. Još jednom, to je vizija svetog; i to je ono što vojska traži. Zemlja je već bila integrisana u Pentagon, i čovek u Pentagonu je već testirao svetski rat – ili Zalivski rat – kao da je on kapetan čiji će golemi brod postati njegovo telo. Tako telo simulira odnos prema svetu.
(Iz razgovora koji je sa Polom Viriliom vodila Luiz Vilson, objavljen u knjizi DIGITAL DELIRIUM, priredili Artur i Meriluiz Kroker, St. Martin’s Press, NJujork, 1997).
Post je objavljen 13.11.2004. u 13:14 sati.