Jer, ja onakva kakva sam trebala biti.. ne postojim. Nisam nikad ni bila. Bila sam samo iluzija. Fakin iluzija onoga chega sam trebala bit, pred tobom. Neko kome si se ti nadao, a nikada nije mogao biti. Znash.. kada od nekoga ochekujesh da ti se divi, da ti daje svoje vrijeme, ti morash biti spreman uzvratiti isto. Ili bar uochiti tudju zhrtvu. A ti to nisi znao. Znao si.. rekao si mi jednom.. ali rekao si premalo, prekasno. Kada vech nije bilo povratka na staro. I bilo mi je zhao slushati bol u tvom glasu, jer sam znala da tog trenutka patish, kao shto sam patila ja. Ali nazad se nije moglo. Previshe toga je proshlo pored nas, previshe toga je ostalo nedorecheno.. ili smo u nekim situacijama i rekli previshe.. Jednostavno smo krenuli svako svojim putem. A tako sam htjela da nastavimo zajedno, tamo gdje smo stali. Mozhda chemo jednog dana i biti.. josh samo malo, dok se srede neke stvari. Dugujesh mi zagrljaj.. duzhan si mi ostao..
Znam da ti je teshko kada me vidish s drugim, znam, jer i meni je isto tako kada vidim tebe. Znam koliko to boli, da ono shto je tvoje neko drugi ima.. Rekao si mi hiljadu puta da nedash ono shto je tvoje. A ja vishe to nisam. Da li ti je zhao shto si izgubio mene, ili ti je zhao shto je neko uzeo ono neshto shto je tvoje?