Marketing
Tranvaj, desanka, ja i on!
Evo vidjeh naslov od zadnjeg posta pa se sjeti jedne stvari koja mi se desila. Sad da se to desi, propao bih u zemlju ali tada...ma kakvi...
Pamtim to ko˙ da je bilo danas... imao ti ja rodjaka (ja i on smo cesto skupa drkice bacali) u Stuttgartu i zivio je poprilicno daleko od mene. Buduci da tamo tranvaji, busevi voze u svaki kutak ja sam trebao gradskim prijevozom nekih 30 min do njega. Znam da sam se vracao kuci kasno (mislim da je bilo oko 23.00h, jer tada nisam dulje smio biti). Znam da je bila nedjelja i sutra sam trebao u skolu pa sam se zato vracao inace bi ostao spavat. I tako ja krenem ciku, tranvaj gotov prazan samo u prvom djelu ima netko a zadnji je prazan (bar sam mislio da je pratzan). Ja naravno u zadji jer cekajuci tranvaj mene puklo 
Tako ja sjeo i znam da sam cekao da nestane gradska rasvjeta jer je isao u podzemlje. I ja krenem sa svoja tri prstica, znam da mi nije nesto islo, ali buduci da sam kreno nema sanse sad stat (i dan danas je tako, ako krenem ne stajem)! Dodje stanica pa ja sada stanem jer mi bed da me vide ljudi, jesam lud bio ali necu ga mlatarat dok me oni gledaju. Kreno tranvaj i ja za njim, sklopim oci na tren (moram mastu da popravim) pa otvorim i tako malo po malo. Toliko sam se cesto vozio tom linijom da sam znao po krivinama gdje smo i znao sam da ce ubrzo stanica. Ja jos zatvorenih ociju (tada su mi jako dugo bile zatvorene) i tranvaj usporava jer smo blizu stanice. Ja otvaram oci, a buduci da sam sjeo pored vrata stoji neki covjek i ceka da izadje. Pa odakle se on stvori majko mila. Valjda se bio zavalio u sic i i stvio noge preko puta na sjedalo, tako da je meni ne vidljiv bio. Sad se samo molim da sto prije stane tranvaj da nestane ciko i da se ne opici smijat, ipak bi mi bilo malo neugodno. Zamisli, mislis da si sam, ono opusten, otvrois oci kad stoji covjek pred tobom. Vise sam se prepo negi sto me sram bilo. Stoji on tako ledjima okrenut prema meni i sad ja ne vidim dali se smije ili ne. Izadje on i tek tad skuzi smijeh na njegovom licu, krepaje covjek (crven ko paprika, valjda trpio dok je stajao na vratima), ali meni nekako svejedno bilo u tom trenutku jer ga ionako necu vise vidjeti. Tako ja svoj poslic nastavim i poslije mi crnjak bio, ajme majko. Pa sta mi je to trebalo, moglo je biti svasta, srami se bla bla bla... Zamisli da je bio neki peder, mogo me izjebat bez problema...
Unatoc tim dogadjajima ja se nisao dao ometati pa sam i dalje svugdje drkice bacao. Jedno vrijeme nije bilo ustanove u koju sam usao a da je nisam obiljezio bio... Ne znam sta mi je bilo, valjda to svi tako...uglvnom, meni doslo pa kad je vec priruci, zasto ne!
Post je objavljen 12.11.2004. u 10:42 sati.