danas su me ranije probudili jer su svi morali ići kojekuda i to svi ranije nego inače, pa je i mene zapalo da se moram ustati i ići nekam. neznam kak, ali sjetih se ljeta i ranih ustajanja, sa suncem. sad to ide puno teže, ne ide mi buđenje, a najteže mi je šljapkati po mokrom parku. jedva čekam sutrašnje okupljanje. sutra je obiteljski ručak. bit će svega. a onda i mene zapadne neki poklončić. do tada uživam u iščekivanju i redovitim aktivnostima. bok svima. vau
Post je objavljen 12.11.2004. u 08:42 sati.