hehe, a zašto ovi naslov?
Ma neman pojma, eto, zvučim pametno...:)
Ma dnevno mi milijun stvari padne na pamet... i onda sidnem za kompjuter i pišen nešto sasvim deseto...
Dakle, što se tiče one jučer teme, ja stvarno ne želim gubiti vrijeme na razmišljanje o smislu, jednostavno volim pričati o svemu...
danas san cili dan radio nešto, tako da nisan bio ni na jednoj kavi di se pametno pričalo... dobro popio san doma kavu, ali to baš i ne uključuje pametne razgovore...
al zato san se naguta prašine... to i nije baš dobro za inspiraciju...
nekako mi se čini da san doša u vrime kad jednostavno vegetiram...
Živim po nekom redoslijedu, nije da mi je svaki dan isti, ali jednostavno osjećam se malo prazan...
Osjećam da mi nešto fali, nešto nedostaje, a nije da san tužan, da san depresivan. Već jednostavnomi je sve ravno, treba mi nešto da me digne iz apatije... Imam osjećaj kao da bi svaka rečenica trebala bit nešto drugo, svaki čas mi se piše nešto drugo. Pokušavam ipak ostati na ovome što pišem, ali ovo što pišen ionako je glupo i dosadno, pa zašto bi ovo uopće pisao? Sad mi je pogled otiša na ovu gomilu knjiga na stol, pa se pitam, koliko sam puta svaku pročitao? Nisan toliko lud da sad to sve i napišen. Evo mi ode printer koji ne radi već mjesecima, a zašto je to tako? A, ono valjalo bi prominit boju, al kome se to da?
E, sad, zašto ja ne bi iša spavat? Uvik si ja mislin malo spojit se na net, 5-10 min, i onda ić leć...
To tako i bude; uz zakašnjenje od nekoliko sati...
Evo super ideja, je moš mislit...
Al eto ipak ću ovo sad i napravit...opisat ću svoju sobu...
Dakle, u mojoj sobi ima krevet, ormar, stol s komojuterom, linija, sobni bicikl i dvije stolice...
Na vratima je kućni ogrtač, i dva stara postera, talijanska nogometna reprezentacija iz 96, mislim i julija roberts, iz tih godina, također. Oko kreveta iman kalendar hajduka iz 2000, jednu sliku hajduka 2001, neku naljepnicu od ferrarija, i razglednicu sa slikom minee... nekad je ode bio i michael jordan u prirodnoj veličini, al je moje bilo strah pa san ga maka... poviše kreveta nešto visi... tu ima još nešto knjiga, moj sombrero s ekskurzije, nekoliko plišanih igračaka...
Kraj linije ima nešto cd-ova, više za kompjuter nego za liniju...poviše nje imaju još dvi police na kojima bi se moglo nać puno starih uspomena...
Sad da dođemo do stola di mi je kompjuter... Dakle ispod stola je kkompjuter:) i nekoliko kabela, a na stolu je monitor, tastatura, printer, skener, miš i hrpa knjiga i još kojekakve gluposti...
Kraj miša je i jedna pepeljara koju mi je jednom sestra dala, koju ne koristim, u njoj je moje srce...
Na stolu imaju i tri ladice koje se zaključavaju, i unutra ima punooo zanimljivih stvari...
Uglavnom lijepe uspomene...
i to bi uglavnom bilo to, sad ću ja brzo u onaj dio moje sobe koji se zove krevet... i sanjat lijepe snove, a ako ko uopće dođe dovde s čitanjem, tome je stvarno jako dosadno...
Da se vratim malo na naslov prije nego završim, ovo je citat jednog pametnog čovika, neću vam reć kojeg, jer bi to trebali sami znat...
Uglavnom, ako bi gledali ljude kroz ovo, onda stvarno puno njih nije!
Uglavnom čisto me zanima koliko ljudi bi shvatilo razliku između ovoga i jesam, dakle mislim...?
E ovo mi je stvarno pitanje...iden stvarno leć...sweet dreams heheh...
Post je objavljen 12.11.2004. u 01:30 sati.