Ne volim kad me ispituju zašto sam tužna i neraspoložena. Možda mi je takav dan, možda imam problema, možda mi se eto baš ne da pričati. Pa zar ljudi više nemaju pravo na to da budu barem jedan dan loše volje. Trebali bi se stalno smješkati, klimati glavom i biti dobre volje. Ne mogu, brate mili, ne da mi se.
Ma baš mi je koma dan. Podočnjaci do pola lica (danas sam počela raditi od 7 pa sam morala ranije ustati), frizura mi strši na sve strane... ne znam šta ću sa sobom. Najrađe bi se zatvorila u sobu i spavala cijeli dan. Bolje da me nitko danas ništa ne pita jer sam raspoložena za svađu, svi mi idu na živce.
Ali ne daju mi mira, svi nešto filozofiraju, ispituju, daj napravi ovo, daj ono.
Sad je počela i nova kolegica filozofirati. Ona nebi radila ovo, pa daj ti... Je, sad bumo još i birali kaj bumo radili. Dođe mi da ju pošaljem u tri one stvari!
Idem popiti jednu kavu da se smirim.
p.s. moje isprike ako sam koga ubedirala!
Post je objavljen 10.11.2004. u 11:43 sati.