klinci nekih par godina mladi od mene tu na akademiji me strasno zele upoznati (hehe,yeah right) pa im moram odrzati prezentaciju o Hrvatskoj. Cuj ti mene, moram - ko da je ikad tesko pricati o necemu sto volis.
To bi trebalo biti zanimljivo i bas se veselim tome. Donijela sam dosta i previse gluposti o Hrvatskoj pa cu im to strpat u ruke.
Draga djeca. (sad kad me popljuju, ce bit veselo)
Koljeno me hebe u mozak , ne znam jel je to moguce, al dogada se. Boli od tko-zna-cega, mozda postajem artriticna pa mi kosti registriraju kisu. A ono danas - pada kisa .Aha, moje carobno koljeno to predvidilo. Mani ti predvidanja, ja bih ipak htjela nazad svoje zdravo koljeno.
Moja simpa legica iz Svabije danas pukla i lila suze usred rasprave o Velikom Gatsbyju. A bas mi bila bedara, nisam znala da tak jednostavno mozes izgubit sebe u trenutku.izgleda je extra-homesick. I onda mene pukla spoznaja u glavu ,sto je poprilicno sokantno za mene malu. Terri mi je opet ponovila kako sam neovisna osoba, jak karakter, ne raspadam se lako.
e sad da vi mene znate ko moja mama i ko sto ja sebe znam, rekla bih joj, ne budali, ja uvijek bila mala, povucena, tiha, njezna, osjecajna, blah,blah and that kind of crap...bojala se istupiti pred ljude, podici glas..e to je bilo tam negdje sa 7 godina. Znaci prije 10 godina , sljive mu ( e kad smo kod sljiva la sam dobar ruski specijalitet jela..mmmmmm...ok, koncentriraj se..)
AL - jabuka mi lupila po tintari ko Newtonu - jel moguce da sam od tih cudnih osjecaja koji su mnome vladali prije mnogo godina (aha.....) mozda postala ono sto sam percipirala kao nesto sto zelim postici, a nikad necu moci? mozda nisam, al ovo mi je ocito potvrda da sam na pravom putu , ako uopce ikad postoji pravi put. Mislim da postoji puno razlicitih puteva, koji se razlikuju u nijansama ali te nijanse te nekad znaju odvesti u ekstreme. Ne znam...nikad ne znam, al znam da mi se ovako poprilicno svida. Mozda to znaci da ipak nisam miserable failure? (ak nist drugo, eto filozof sam, nebitno jel los il dobar.Ajd zivili)