Marketing
Moja mama najbolje kuha…
…kaže Greypić. I u pravu je.
Fakat, fino znam kuhat. 
Kad sam bila jako mlada, uvijek sam govorila da ja ne bum kuhala, kaj, glupost, ak hoće jesti (muž) nek si sam kuha, a ja znam konzerve otvarat. 
Onda sam se udala (još uvijek jako mlada) pa sam i skuhala tu i tam nekaj.
Mislim… konzumacije prvih radova Princezine kuhinje su bili stvarni dokazi Bitangine ljubavi…
Nekaj stvarno fuj… 
Al se onda naučiš, probaš ovak, onak, čitaš, pitaš…
Goli kuhar je goli kujac za mene… 
Al na neke stvari se nikad nemrem naviknut i naučit:
Tema ovog posta je u stvari – mesarija.
Piceka ja ne bi primila rukama pa da me neko kolje. Ne, ne. 
Lijepo si uzmeš nož (veliki) i vilicu, onda zapikneš vilicu između boce i tijela (tam di se ono koža rasteže) i rezuckaš laganini kaj god ti treba. Već sam se izvještila tak da mogu i kožu s boca skidati na taj način.
Šnicleke i ono za saft još i mogu podnijet kad nije jako žlundravo, ak je – opet nož i vilica. A čišćenje mesa od žlundri…
Kirurškom preciznošću odstranjuje se svaka naznaka bijelog/sluzavog/žiličastog/ostalogkajnijecrveno žlundrica. (sestro, nož… može malo čelo?)
Moji me zezaju da sam ko Dexterova mama, s rukavicama…
Ribe ne jedem jer nemrem pojest onog s kim se kupam. 
Ne, zezam se, smrdi mi i nije mi to fino. A kaj se čišćenja tiče- e, to mi se fakat gadi. To kod nas radi Bitanga. Jednom zgodom smo Greyp i ja zajedničkim snagama čistile lignje – trajalo je 1,5 sat, zmazale smo cijelu kuhinju + sve vilice + sve noževe (oštre)+ sve plastične posude… očaj…
Jel možda neko kolje po kućama i treba pomoćnika? 
Post je objavljen 08.11.2004. u 23:17 sati.