Danas sam postao predsjednik zgrade.
Bio je sastanak i moja stara nije došla jer joj se ne da pa sam ja išao.
Našli smo se u portunu i svi odjednom počeli ...fali nam ovo...nemamo ono..
Predsjednica inače totalna kuja rekla je kako bi ona htjela ostaviti tu dužnost.
Niko se nije javio jer su svi šupci a svi bi da im bude bolje.
Onda ja balavac onako isfrustriran počnem se derat " ja ću bit, ja ću bit!"
Svi me pogledaju kao" vidi ovog manijaka eee"
I tako sad ja mulac njima počnem nabrajati šta ne valja.
Nemamo šalter..nema brave...treba farbat..parlafon..kućni red..čistačica...smeće u drvarnici...
Predsjednica živi iznad mene i budi se u 4 ujutro svaki dan.
Ufurana je da je neka dama a ja čujem kad četka govna sa školjke.
Ona zabezeknuta gleda me i kao da zna da je sad naj....
Mrzimo se godinama otkad sam joj bacao petarde u sandučić.
Pazi sad ovo..svi stanari znaju da nisam baš čist itd...i nisam baš pouzdan...ali toliko su očajni i jadni da jedva čekaju da neko nešto napravi samo da ne mrdnu buljom.I tako oni meni počnu govorit...bravo Đani bravo ...olfo mi pokazuju da me cjene a znam da misle da sam kreten.Ma nema veze mislim u sebi.Ko ih j...
Stavljam sutra oglasnu ploču di će pisat:
KO NE DA PARE ZA NOVU BRAVU OD PORTUNA NEMA DA IDE DOMA NEK SI NABAVI ŠKALE
Pun mi je kurac pametnih starijih ljudi koji me upravo sad tračaju na čajankama svud po zgradi" si vidila kako je onaj mali danas preuzeo mjesto predsjednika zgrade...joj imaćemo čistačicu"
Imaće kurac ako ne daju pare.
Post je objavljen 06.11.2004. u 20:03 sati.