Usnula sam noćas
neki čudan san,
san pun duginih boja!
Usnula sam noćas
posvetu na nebu
i tražila sam snove
da zastanu na tren.
Gajila sam nadu
da vrijeme u njima
još nije ostavilo traga...
...al san bijaše preslab,
a posveta prekrhka...
I isčeznulo je nešto
svim čutilima drago
i sanjati sam htjela opet,
al ništa više nije moglo biti isto!
I samo par kišnih kapi
iskralo se u javu
i ispralo boje na mom jastuku!
Zora je,
a sve što satkano u meni je,
svaka nit i
svi uzvici života
vape za snom!
Nek još jednom udahne
zrno sreće u iskru mog života
i nek zatitra, još jednom,
ta, snom zakrivena,
nestašna zbirka
ljupkog zadovoljsta!
Post je objavljen 06.11.2004. u 17:10 sati.