hvala blogu šta mi je posla novu lozinku...
evo ovo san pribacio ovaj kometnar odole...
hehe...je da se ne mogu logirat na blog i zto ću svoj post stavit ode, pa ga kad buden moga možda pribacin gore...:) Dakle za početak, jučer san u onom filmu (Bolje ne može) čuo jednu izjavu koja mi je baš slatka..."Više bih volio spavati na pločniku kraj tvoje zgrade, nego igdje drugo" Dakle sad da dođen do danas, danas san bio s antom i njegovom dragom na kavi, i zva san malo bivšu(kako ne volim ovu riječ), i došla ona s prijateljicom, malo smo sidili, ja san bio valjda toliko šokiran što san je vidio, da san jedva uspioi izgovorit nekoliko riječi... večinom san tupio u prazno, dobro neću lagat, gleda san je cilo vrime, al onako da ne primjeti... još je uvik najlipša cura na svitu, a inače ovo je bilo prvi put ikad da smo se vidili, a da se ni dotaknuli nismo...:(( I onda su ona i prijateljica joj otišli, čudan neki osjećaj, u istom trenutku tako dobro i tako užasno, kažu mi ante i draga mu, da i ona sigurno osjeća nešto prema meni, i da je i ona bila nervozna kad je došla, i kako bih volio da je to tako. I rekla mi je kokolina(da je ne zoven više Antina cura) da treban učinit sve što mogu ako je volim, da ionako ne mogu ništa izgubit...mogu samo dobit, ali
znam ja to i sam, to bih i ja nekome rekao u takvoj situaciji, ma morat ću je zvat da iziđemo sami jednom, i ako neko zna da sviraju divlje jagode negdi u dalmaciji nek mi reče da je znan odvest, jer ono, ako ne padne na to, onda me sigurno ne voli više... I odem ja onda doma, i ono još mi je ante reka da ne bi bilo baš dobro da buden ja nsjom opet, jer tek onda ne bi niko radija na projektu x... Doma malo gledan utakmicu; kako dobra utakmica, da nisan mislija na nju stvarno bi uživa u dobrom nogometu, usput ante, nadan se da si dobio onaj tiket... ako jesi moš napisat odu ronaldinhu... I poslije utakmice bio ok film... ono ljudi se ljube(iliti nikad se nisam poljubila)...a meni teško, jer ne mogu onu koju volim... lako je onoj bilo, lipo u novinama objavila dođi tu i tu, i poljubi me...ko ne bi doša...a šta ću ja? Kao da moja ljubav čita ovi blog... a da probam i ja preko novina, al sve mi se čini ni onda ne bi pročitala...grr, mrzim kad sam pesimist, a inače sam optimist od glave do pete... zamisli ono, prije utakmice na poljudu, ja je čekan na centru, a ona ne dođe, do kraja života bi me zvali cmizdravac...:( biće ovi komantar veći od ovog posta gori...:) sad bi ja stvarno treba zapalit koju, ne mogu više pisat... sad san se sitija jedne izreke... Sve prave ljubavi su nesretne...moš si mislit, to je notorna LAŽ! ako joj i nije više stalo, voljela me neko vrijeme... bit ću sretan zbog toga bar, jer mnogi ni to ne dožive... Djevojko u sutonu tihom, pokraj rijeke što koračaš, s tužnom sjenom na licu tvom, i kosom plavom, i kosom plavom kao lan. Jedina moja...
Post je objavljen 03.11.2004. u 02:13 sati.