Ne osjećam. Ili da? Sve je to ništa.
Vrijeme ide tika taka tika taka tika taka. Na svakom satu svijeta tika taka tika taka tika taka.
A ja Čekam. Sjedim u sobi. Neka glazba. Eric. E jesi dosadan. Preoptimističan. Ko te jebe Eric. Ja sjedim u sobi i pušim. Da. A rekla sam da neću. Ma puno stvari sam rekla da više neću. I opet sam. Pa šta.
Vrijeme ide tika taka tika taka tika taka. Na svakom satu svijeta tika taka tika taka tika taka.
Bože. Kako su glupi ljudi koji kažu da te nema. Ma kak te ne bi bilo. Ja te stalno osjećam. Toliko te osjećam da me živciraš. Otkači. Sjaši. Odjebi. E, da. Odjebi. Zakaj si uvijek Tu? Zakaj me stalno podsjećaš? Ne želim razmišljati. I dobar si, ajde to ću ti priznati. Dobar si. Kolko smo se samo puta dogovorili. I ti si svoje uvijek napravio. Ja svoje ne. A ti ne odustaješ. Pa me zoveš, pa me hrabriš. Pa me tražiš. A voliš me. Voliš me i dok ti ovo pišem. Ljuta. Ne znam na koga, ali sam ljuta. Aha, da, u biti sam na tebe ljuta. Jer si dosadan s tim svojim dozivanjem. Ne želim učiniti pravu stvar. Ne, ovaj put ne. Ovaj put hoću opipati Neizvjesnost. Odustati od tog faksa koji me deprimira. Sve u vezi s njim me deprimira. Rano ustajanje, hodanje po 162 stube svaki dan, preambiciozni ljudi. Nije to za mene. Ja bih jednostavno. Ja bih spontano.
Hoću se poševit s neznancem. Hoću se ušlagirat. Hoću spavat u parku na klupi. Sve to hoću.
Vrijeme ide tika taka tika taka tika taka. Na svakom satu svijeta tika taka tika taka tika taka.
A daaaaaaj. Dopusti mi da probam. Kaj, veliš da to onda nije Neizvjesnost? Pa, da. U biti nije. Sve je bitno u životu ziher. Kam god da skrenem, nema tog puteljka koji bi me udaljio od ceste do tebe, jelda? Ja nisam za to. Imaš pravo. Nisam. Dopustio si mi da te dotaknem na trenutak. I sad nema natrag. Kaj god da napravim, nema neizvjesnosti. Ja Znam. Ne vjerujem. Ja Znam. Netko bi to nazvao kočnicom. Ma, da, to je to - kočnica. Nemrem ti to napravit. Kad me fakat voliš. Ali...
Vrijeme ide tika taka tika taka tika taka. Na svakom satu svijeta tika taka tika taka tika taka.
Ok, ajde, dobro Eric svira. I znaš kaj mi je još dobra stvar? Ova fora kaj si napravio s bojama. Boje su dobre. Na cvijeću. I ribama. I obleki. Aha, boje su dobre. Kaj veliš onda? Da idem s tobom, ha? Ko jebe pokvarene političare proračunate intelektualce lažne prijatelje. Ti nisi baš nešto zabavan, to ti je valjda jasno. Rekla bih ti da poradiš na tome, ali se bojim da bi mogao krivo shvatiti, pa je bolje da šutim. Nisi, velim, zabavan. Ali su svađe s tobom konstruktivne. I bez obzira na to koliko se zdebljam nikad ti nebum preteška da me ćopiš kad padnem. Evo, i cigaretu sam ugasila. Ok onda. Tebi ću se prepustit.
Vrijeme ide tika taka tika taka tika taka. Na svakom satu svijeta tika taka tika taka tika taka.
Kaj veliš? Ovo niko ne bu razumio?
A jebiga sad. Zato smo blog i nazvali glupim, ne?
Post je objavljen 04.11.2004. u 22:55 sati.