[B]tražio sam na vrhu planine
andjele visine
da mi kažu ime
tražio sam u dubini mora
odavno zaboravljenu tajnu plime
a pogledaj šta sam nasao
prevrćucć raj i pakao
divlje kose, tamna oka dva
cvijet bez korjena
ples je sve što zna[/B]
....prelazi preko usta i cjeli dan mislim na današnji put kući i na produženi vikend koji želim provesti samo sa njom.
tak mi to nekad dođe da sam i više nego sentimentalan, dal je starost to ili nedostatak alternative. pitam se ja. ali fakat je istina čim smo više nabrijani jedno i čim se više fajtamo da mi i više nedostaje. dal da se toga sramim, time ponosim ili jednostavno živim s tim...volio bih često da je drugačije, da je emocionalno stabilno, da nema tog naboja i nespokoja kad u ponedjeljak ujutro odlazim nazad....volio bih da je stalno petak ili četvrtak u ovom slučaju.