Još jedna stvar zbog koje se isplati živjeti... slatkiši :). Odakle mi ideja pisat o njima? Evo upravo sam se sjetio da mi su mi u vrećici ostala 2 soka iz menze... i odmah se sjetim Cao - Caoa. Ili, kak ja kažem, najboljih niskobudžetnih kolača na svijetu. Onda se odmah sjetim i punjenog pilećeg filea s tartarom i pomfrijem, al to bas ne spada u ovu temu :).
Moj osobni all time favorit, što se slatkiša tiče, su čokoladne napolitanke. Ali ne one Kraševe (kapitalistički skupe :)), nego jedne manje poznate. Zovu se Grandi i pakirane su u lijepo dizajniranim plavim vrećicama. Mogu se kupiti samo u Getrou, pa često znam otići do Getroa ekskluzivno radi njih. Točnije, radi 3-4 paketa mojih najdražih choc napolitanki :). Jesam li napomenuo da 400g kosta samo 11,60 kn? Iliti... skoro pa džabe za takvu jednu poslasticu... :)
Kad smo kod niskobudžetnih slatkiša, valja napomenuti i Mond (i Super, ista stvar) čokoladice. One su za klasu niže, ali opet... meni vrlo drage. Među top 5 je i nezaobilazna čokolada s rižom u narančasto-plavo-prozirnom omotu. Od visokobudžetnih... Milka s keksom... Rafaello... mljac :).
Od slatkiša jedino nikad nisam volio bombone i lizalice. To mi jednostavno nikad nije bilo ništa posebno. Nema bombona do čokolade. Bilo koje... čak i one za kuhanje (koja me više puta spasila u trenucima kad ništa više slatkog nije bilo u kući, hvala ti, o, čokolado za kuhanje :)).
Zapamtite - NE VJERUJTE OSOBAMA KOJE NE VOLE ČOKOLADU! Da, postoje i takve. Izbjegavajte ih... ;).
Post je objavljen 02.11.2004. u 23:51 sati.