Kupila sam novembarsku markicu za prevoz.I to mi je ulepsalodan.Ali zaista.Prvog novembra sam ispunila obavezu.Ponosna sam na sebe.Bila na faksu.Dok je profesor pricao o filmskom izrazu na casu kominikologije,ja sam zablenuta u njegov sat,shvatila yasto ne volimtu spravu.Na tok lepom delu ljudskog tela,zlocin je drzati dokaz o prolaznosti.Ionako ovo merenje vremena ne znaci nista,sem da stalno negde kasnis.Kad ce izmisliti spravu za subjektivno merenje vremena? I kako ce je nazvati? Polu-uspesno spremila rucak za mene i moju cimerku.Uspesan dan.Ispijala kafu za kafom,sredjivala stare papire i ispisanija.Slusala neke drage pesme( a moj ostareli plejer je zeleo da pusti bas svaku stvar sa mojih falcovanih cd-ova),otisla sa prijateljima u Grineet.Filozofirala o ljubavi i komplikovanosti veza i odnosa.I opet nisam dosla ni do kakvog zakljucka.DON'T MAKE SENCE,BUT'LL MAKE GOOD SONG,rece mi Alicia.Moj mobilni je zazvonio,ukazala se poruka posle bilon godina ( jeste da je od moje mreze,ali ipak lepoje cuti city bird melodiju).Dok sam setala,ugledala sam neku devojcicu sa crnim loknicama.Preslatko stvorenje.Trcala je i skupljala crveno lisce sa plocnika.Moj bioloski sat se zbunio i zazvonio tako glasno,da sam ja pozelela da je otmem i budem joj mama.U 21. godini,hej.Ma,to je meme samo prevarila njena crna kosica i poznat osmeh.I taman kad se cinilo da ce se dan zavrsiti uspesno,meni se prijelo kestenje.I,u celom centru Beograda,nisam ih nasla.I rasplakala sam se.A,to stvarno nema niakve veze sa ti sto se moj daleki dragi ne javlja.I sto vec deseti dan,ja ne znam sta se desava u Aziji.To sam ja plakala samo zbog tog nekupljenog kestenja.
Post je objavljen 02.11.2004. u 13:20 sati.