uff... vreme se OPET vuce ko teretni voz... a jesen me rastura siva... treba mi neko da napravi geg? rodjendan mi je prosao, komsije nisu raspolozene za sonete po zidovima, a pod mojim prozorom tesko da ce ikad biti utaban sneg... eh, nemam ja pojma sta meni treba.. htjela bih neke stvari ostaviti malo postrani, cisto da se sjetim kako je bilo "prije" al ne ide... pa se pitam jel ne ide zato sto stvarno ne ide, il ne ide zato sto ja ne zelim da ide... kvragu, ubice me moja neodlucnost jednom... puno toga ce mene ubiti, smeta mi jedino sto me ubija polako... ne smijem imati dovoljno vremena za razmisljanje, to je jedina stvar koju mogu sa potpunom sigurnoscu tvrditi...
Post je objavljen 30.10.2004. u 22:23 sati.