Dobra mi je ona reklama za Visu, njemu treba zabava – njima treba odmor. Ko da nas gledam, jedino kaj imamo kćer a ne sina. Po cijele dane: mama daj ovo, tata daj ono, dajte mi pomognite, trebam vas obadvojeeee ej mala daj nam disat. A kad proleti još 7 godina pa poželi izlaske do 2-3, onda bumo plakali za ovim danima njenog djetinjstva. I pričam sa frendom kak naši starci nisu bili živčani ko mi, i kak smo delali veća sranja nego naši klinci danas. Životni tempo nam je za popizdit. Svi živčanimo, jebu nas na sve strane, zovu na privatne fiksne ili mobilne telefone u sva doba da nam pokvare slobodno vrijeme i očekuju da smo im na raspolaganju 24 sata na dan 7 dana u tjednu 365 dana u godini.. Vele kinezi da je 8 sretan broj ak se ne varam. E pa vratite nam 8+8+8! Bez nuspojava iz tih godina :). Fakat, zakaj poslodavci ne shvaćaju da bi im ljudi bolje delali uz manje pritiska i malo više slobodnih sati/dana. Da bi učinkovitije odradili 8 sati 5 dana nego 10-12 sati 6-7 dana u tjednu.. Danas pada, jako pada, i baš je OK da pada jer je doba godine kad treba padat. Kiša. A još malo i snijeg uz zimske radosti. Pazi grudaaaaaaaaa.... Bum. Sorry nisam gađal glavu :)).
Post je objavljen 30.10.2004. u 20:24 sati.