U tramvaju se svašta može čuti.
Evo, jutros, putujući trinaesticom od Vrbika do Trga, slušam dvije ljupke dame, svaka četrdesetih godina. Ne znam početak priče, a ni kraj, jer je jedna od dvije, ona s ofarbanom kosom u crveno izišla, poslije dvije stanice, iz tramvaja.
Evo te nezapočete i nezavršene priče:
- Jesi vidla, onaj Bosanac, znaš onaj kaj je bil u Saboru, sad se kandiral za Pantofčak.
- Ne.
- Ti bogca. Znaš onaj mudrac s madraca...
- Aaa, taaaj...
- Je baš taj. Moja Zdenkica, znaš ona ninfička kaj ni jedan ne mre proć kraj nje da ga kao slučajno, kušiš, ne poškaklja po jajima... e ona... Priča da se kao slučajno našla s tim tipom u društvu, i onak, levo-desno, ona ti tipa zmanta i otpela ga sebi na onaj njen veliki krevet. I, priča mi Zdenka, hitila ga na krevet i rekla mu: Hic madrac, hic salta. To ti na hrvatski znači: Ovdje je madrac, ovdje jebi. I bormeč, priča mi Zdenkica, nije da nije. Taj je bil, kaže, brzanjak. Brzanjak! Njihov je madračni sukob završil vrlo brzo, kaže deset-petnaest sekundi. Dobro, to ne bi bilo niš, da nakon par dana ona nije čula da se Junak iz Bosne hvali kak je Zdenku brzo namadračio, i to na njenome madracu! Ti boga, si skužila? Ti političari ne lažeju samo u Saboru, Vladi i na Pantovčaku, u novinama, na televiziji.. neg lažeju i u krevetu... Joj, moram dole, nazovi me, moram na Trešnjevku. I pozdravi onog svog...
U gotovo prazan tramvaj uđoše dva mladića, osamnaestogodišnjaci, čini mi se. Proguraše se pokraj starije gospođe na vratima. Onaj viši priča...
- Nejdem više na tekme. A kaj imam tam videti, pizdu materinu, Mamića? Kurac! Sad su dopelali onog mrtvaca s Mirogoja, onog pedera kaj kosu farba, kajjaznam kak se zove, ne, treniral je repku i zasral sve...
- Barića?
- Je njega, pizdu materinu, da bu on športski direktor, kurac ne, a stariji je od Ćire, mogel bi mu tata bit, sav se farba i šminka, jer bi ga, da ga se opere, hitro vrnuli na Mirogoj. Ne, steraju Ćiru kaj je star, a onda dopelaju njegovog dedu, i zakaj da idem na tekme. Sam se nerviram, pizdu materinu. Na tekme mogu iti učiti. Tam na istočnoj tribini, kurac ne, na čistom zraku, oko mene tišina kak u šumi, ne, mogu filozofirat kak onaj pimpek Canjuga... daj baba, kaj si se nasrala na vrata, mi idemo dole tu na Frankopanskoj... si videl, stara pizda sedne na vrata i ti se ubij da izađeš...
I oni nestadoše, a tramvaj krenu dalje. Ona starija gospođa, što je stajala na vratima, gleda me pravo u brk. Vidim da me gleda, pa se još jače zabuljih u novine, kao čitam. A ona će:
- Ste videli, gospon, vi sa sedim brkovima, ovu današnju mladež. Kaj da ih majka nije rodila, neg da su se rodili negdje u vrtu, ne bum rekla zoološkom, jer sam ja jedna fina dama, ne tam među majmunima. Ja da sam se nasrala na vrata. A kaj se delate da čitate novine?! Tko danas opće čita novine. Sve lažeju. Sam štampaju gole kurve, ne, da bi muški mogli drkati. Onaj moj doma, nije me pogledal kak ženu već trijest godina, a furt kupuje neke gole kurve... svi ste vi muški isti... sam da vam je nešto mlado... pedofili jedni...
Srećom, stigli smo na Trg, ispuzah iz tramvaja, a gospođa je ostala na vratima govoreći nešto što više nisam razumio.
Prijeđoh na drugu stranu. Tamo imam sastanak sa sinom Ambom. Devet je sati ujutro. Sin javlja da kasni deset minuta. Čekam i prisustvujem slučajnom susretu dvojice prijatelja.
- Joj, Mirkec, jesi to ti?
- Jura!? Ja sam! Pa gdje si čovječe božji?!
- V radioni, cele dane se bakčem s autima, znaš kak je nama mehaničarima. Da mi nema sina, znaš da je i on završil za automehaničara, ne bih sam mogel sve delati s onim papirima i svim. A tvoj sin. Jel ti pomaže v šnajderaju?
- Kaj bi mi pomagal... On ti je upisal faks. Dečko studira...
- Ma nemoj mi reć! Kaje on lud, pokraj onakvog šnajderaja! Zakaj si mu dal da studira?
- Kaj bi mu dal. Sam je izabral. Rekel je: Tata, ja ti ne bum bil šnajder. Zakaj sine, pitam ga. Pa ovo je fina radnja, posel ide dobro... Znam, tatek, kaže, ali – malen je hlad od igle!
Stiže jedanaestica i moj sin s njom.
Post je objavljen 30.10.2004. u 18:09 sati.