mejl drugi:
"da, dakle tu je sad 23:30.
i ne, nisam u hotelu. i ne, nisam jos na poslu. naime, OPET sam na poslu. ovo "na poslu" ne znaci da radim neki posao, nemojte me krivo shvatiti.
par dobrih vijesti:
dobra vijest #1:
hardware na kojem cu raditi jos nije stigao. stize kod providera u cetvrtak, sto ce reci da mi (par ljudi iz firme ovdje koji su mi podrska) idemo tamo vjerojatno tek u petak. do tada cu dolaziti na posao ujutro, popit kavu, pogledat mejlove i dritov blog, malo prosurfati, rucati i otici doma. mislim, u hotel.
dobra vijest #2:
u ponedjeljak je tu neki drzavni praznik. sto ce reci da imam produljeni vikend. jedan od kolega preporucio mi je da odem malo na otoke, navodno je zakon. ono, tropske plaze i ta shema. kaze da bi za tri dana cijeli aranzman (hotel, avion, ovo-ono) kostao nekakvih 170 eurona. dnevnica za maleziju mi je (mislim) 50 USD, odnosno 40-i-kusur eurona. dakle taj izlet kostao bi me malo vise od te tri dnevnice. opako cu razmisliti o tome. bas bih i mogao. moram samo provjeriti kako idu stvari sa dizanjem love ovdje sa bankomata, ovo kaj sam ponio sa sobom mi se prilicno rapidno topi. :( jebi ga, kad je sve tak jeftino...
dobra vijest #3
hotel ima teretanu i otvoreni bazen, besplatni su za goste. opcenito, hotel je fensi-smensi do bola. jebote, imaju dress code za boravak u loungeu. mislim, strsim tu ko govno u puncu. ali u hotelu ima brdo ekipe kojima je ideja "lezernog" da na dorucku u hotelu na odijelo ne nose kravatu. a ja za stolom do u kratkim hlacama. bah...
dobra vijest #4
mislio sam da mi je posao 3 minute pjeske od hotela. bio sam u krivu, posao je minutu i pol pjeske od hotela. skuzio sam da zgrada gdje je moja firma i moj hotel dijele garazu, sto ce reci da mogu liftom u hotelu sici do garaze, prijeci 100tinjak metara i uci u firmu. to je to.
no dobro, dosta dobrih vijesti.
e, da. ako dodjete u maleziju, uzmete taksi, i taksist vas pita jeste li tu prvi put, ne nasjedajte. jebo me pas ak to oni zele zapoceti ugodni razgovor. oni samo zele znati koliko ste novi i naivni, i koliko vas mogu prevariti. mislim, sad vec polako kuzim neke odnose, ali mi je stvarno blesavo svadjat se i navlacit oko svakog ringitta. stvarno ti je blesavo kad vidis da se svim silama trude navuci cijenu 10-minutne voznje na 15ak kuna. i kaj sad, da mu ides objasnjavat da je realna cijena 10 kuna? bah. moze mi samo bit drago da ja nisam taj kojem 5 kuna cini neku bitnu razliku.
btw, proveo sam par sati danas u njihovom najvecem shopping centru, koji je ujedno i "jedan od najvecih shopping centara u ovom dijelu azije". ma sto to znacilo. al da je velik, je. kao recimo... kaj ja znam... kaptol centar + importanne + importanne galerija + onaj novi u branimirovoj + jos malo. imaju neku knjizaru koja jebe majku algoritmu samo tako. a prakticki sve knjige na engleskom, i to dosta jeftine.
e, da. rucak. danas sam pojeo sasvim solidan rucak (riza + sto nekih umaka) i popio 7up, sve skupa za nekih 10-12 kuna. jos nisam mogao sve ni pojesti. a onda su mi decki objasnili da je to u biti dosta skupo. :) hrana je jeftinjava. taksi isto. i kino (vidio danas u tom shopping centru, u najskupljem terminu je 15ak kuna upad, a pokazuju filmove za koje kod nas jos nisu ni culi). ono kaj je "skupo" je obleka, auti i te stvari. jebi ga, cijene toga su otprilike kao u evropi (mozda 5-10 % nize), ali za njihov standard to i nije tak malo.
ok, skoro ponoc. idem doma."
Post je objavljen 29.10.2004. u 08:14 sati.