Svaki veći grad ima svoj narodni univerzitet, popularno nazvan "štajga". Jedan semestar traje sat vremena. U Beogradu jedan od takvih, se nalazi na Plavom mostu na obodu grada. Medju ostalim "predavačima" tu je i jedna noćna dama, koja po slobodnoj proceni "slučajnih" prolaznika ima preko 50 godina.
Pročulo se po čaršiji o staroj lavici. Pričalo se u restoranima, preko komšijske terase, na radnim mestima...
Amerikanci kažu da monotonija na poslu umanjuje radni učinak. Grupa zaposlenih iz brige za opadanje prihoda vlasnika tog preduzeća je rešila da razbije, gore pomenuto, usko grlo proizvodnje - dosadu.
Akteri ovog dogadjaja su:
Slaviša - Ozbiljan momak, staromodnih shvatanja, pomalo neinformisan. Radnik godine, tj. cinkaroš. Uzročnik mnogih kaznenih penala ostalih zaposlenih.
Ognjen - Vodja projekta "Besposličarenje"
Ostala grupa potlačenih, koji rade na istom projektu.
"Slaviša, moram da te zamolim za uslugu. Ako je to neki problem slobodno reci."
"Ognjene ti znaš da ja volim da pomažem. Znaš šta sam ja sve uradio..."
"Ne, nije posao u pitanju. Večeras nisam tu a treba da odvezem majku na Konjarnik da odnese neke pare. Pošto prolaziš tuda mislio sam ako možeš ti to da uradiš?
"Nema problema"
"Čekaće te na mostu. Evo ti 150 € koje treba da joj daš. Prepoznaćeš je, moderno obučena, vesela.."
Sutra su svi željno iščekivali Slavišin izveštaj, ali on ćuti. Hteli su da saznaju da li im je prevara, sa starom lavicom (što ni ona sama nije znala) u ulozi Ognjenove majke uspela.
"Gde si Slaviša, prijatelju. Jesi li uradio ono što sam te zamolio. Nisam stigao da se čujem s njom. Sve u redu?"
"Da , da.." odgovara on spuštenog pogleda.
Dva dana nije nikome pominjao svoju vožnju. Pokušavali su na razne načine da ga podstaknu. Ogovarali Ognjena, nadajući se da će najveća tračara u firmi progovoriti. Skoro da su odustali misleći da je Slaviša samo zadržao pare koje su svi priložili, da nije ni imao fatalni susret sa starom lavicom. Trećeg dana rešio je da otvori dušu svom cenjenom kolegi.
"Ne znam kako je nije strah da tu čeka. Užas, čega sve ima na tom mostu. Ušla je u auto, dao sam joj pare koje joj je on poslao, rekla je da nije očekivala toliko. Šalila se sa mnom pitala me je koji Ognjen. Krenuo da je vozim ka Konjarniku.."
"Aha, i.. dobro odvezao si je pa šta."
"Pa, kako da kažem.. mislim da se svidjam Ognjenovoj majci." Izletelo je iz njega.
"Daj ne lupaj. Šta piješ da i ja malo uzmem pa da mi bude tako lepo kao i tebi?" kolega se pravio blesav.
"Ne izmišljam!! Šta bi ti pomislio da ti traži da zaustaviš kola. Da krene da ti otkopčava pantalone. Bio sam šokiran!!!"
"Ma zezaš? Šta si radio sa njom??????" trudeći se da ne prasne u smeh.
"Nisam ja ništa, kunem ti se. Odvezao je i pitao sam je kako je nije sramota. Ne pominji njemu ništa molim te."
"Pa kakva mu je majka??"
"Kako kakva je??? Ti si lud! Kakva je..zgodna žena ali to je nebitno.. uff.. živ sam se preznojio.."
Post je objavljen 29.10.2004. u 02:16 sati.