opet se vidjesmo, na vasu nesrecu, jer cu vas opet malo muciti:)
nikako je nemogu shvatit, sta ona trenutno od mene zeli, dali zeli da se drzim na distanci, dali zeli da se borim za nju, dali zeli da smo opet blisku... nekada mi se cini da zeli sve to u istom trenu... ali to neide...
opet smo o istim stvarima razgovarali, stalno isto, nikako da se maknemo od toga tko kome sta je napravio ili nije napravio... stalno si predbacujemo nesto, a ono najgore od svege je da se to zapravo svodi na vrtic i ono "ti si to prvi poceo" samo u malo izmijenjenom obliku. Nikako da dokucim sta se od mene ocekuje ovdje, i onda kada se ponasam kao prijatelj, onda mi se pokusava uguziti u zagrljaj, sto meni zapravo jako pase, i sto ja jako zelim... ali neznam dali mogu to dopustiti, jer ce mi poslije biti jos teze... a kada se pokusavam opet ponasati kao njen decko, onda ne da me odguruje nego me lagano drzi na distanci...
pita me dali ju manje volim i dali ju mrzim, ne nemrzim ju, jer ju nemogu mrziti, a ljubav sam trenutno potisnu duboko u stranu, jer bi inace ovo previse bolilo...
zasto vi zenske nemozet reci tocno kaj ocete ili da nam barem neki rijecnik slozite da si mozemo prevesti to kaj govorite:)
iskreno ja sam spreman, napraviti sve da mi se vrati, samo trenutno neznam sta, ovo mi je zapravo bio jako dobro dosao wake up call, da vidim koliko mi znaci, i koliko sam se uljuljao u sigurnost da ce mi sve proci, priznajem pred svima vamu puno sam zgrijesio u ovoj vezi (nisam sarao ni nista da ne bi bilo zabune), te sam to htio poceti ispravljati... i onda se dogodilo petak, prekasno sam se sijetio ocito... jebiga znam da sam zasrao, a sada nema neke jednoznacne formule za povratak i rijesavanje problema, ocito cu se morati jos malo vrtiti na vatri....
Post je objavljen 29.10.2004. u 01:46 sati.