Ljudi hvala vam na dugim komentarima koje ste mi dali.Htela sam vas tu i tamo prokomentarisati,pa mi se cinilo nekako bez veze da to stavljam medju komentare koji su zbijeni i ne vide se jasno.
Da krenem redom...
Markomania- Imas zdravorazumsko razmisljanje.I ja tebi zelim svako dobro,samo pazi da ne preteras u tim svojim zezanjima,jer ako se procuje takav glas o tebi,retko koja devojka ce te ozbiljno shvatiti.No dobro,tesimo se da je Beograd veliki,pa mozes da se razmases...
K.G. - posebno mi je drago sto cujem da me redovno cita neko i ko nije bloger.I da,ima i kombinacija od kojih bi bezala kao djavo od krsta...Definitivno si u pravu...
Joda - ne bavim se ja samo putopisima(imas i moj stari blog na Freya memoari).Pisem o tome sta me okupira,nekada pisem o tome sta sam radila,gde sam bila,a nekada pisem i o onome sto me tisti.Svi mi imamo i dobre i lose periode,svima nama se desavaju i lepe i ruzne stvari.To je zivot.Jedino je mozda razlika u tome sto sam ja "hrabra" pa smem da javno kazem sta me tisti.I naravno,hvala na hipotetickom predlogu zajednickog isplivavanja iz taloga :)
Kolega- slazem se sa time...delimicno.Nisam bas ubedjena da svako dobije ono sto je zasluzio.Ovde ne pricam o faxu i takvim stvarima.Tu je stvar vise nego jasna- ako ucis,polagaces ispite,i diplomiraces nakon sve te muke.Ovde mislim na bas te situacije oko upoznavanja,bolje reci naletanja na ljude oko tebe.Ove godine upoznala sam dosta ljudi koji imaju preko 35 godina,a nije im poslo za rukom da se ozene/udaju.Mislim da treba biti u pravo vreme na pravom mestu...
Ona-drago mi je sto me pratis od samog pocetka mojeg pisanja,i sto pamtis sta sam pisala :) Jeste,pisala sam o dugokosim momcima,samo nijedan od tih mi nije bio decko(govorim o periodu posle srednje skole).Sa jednim sam se vise od tri godine povremeno budila obavijena njegovom kosom,ali mu nikada nisam bila devojka.Nekada mi se cinilo da imam u rukama imam savrsenu sliku,a onda sam shvatala da je sve to bila laz. Ta prica je mnogo komplikovana,pa cak ni meni neke stvari u svemu tome nisu bas jasne.I tacno je,prosle godine u ovo vreme sam se takoreci preselila kod jednog decka,koji mi je eto konacno posle niza godina bio bas decko.Medjutim,tu sam imala za zadovoljstvo da iskusim kako izgleda kriza osobe koja je ranije isla kod psihijatra,pila antidepresive i anxiuretike,i navodno se izlecila pre par godina.Pogled koji je on imao u trenutku kada me je oterao sa svog kucnog praga pamticu celog zivota.Ne zelim nikome takvo iskustvo... nikada...
Odavno se niko nije brinuo o meni(sem naravno mojih roditelja),odavno nisam bila sa nekim srecna,zaljubljena i bezbrizna.Jeli to iscezlo sa periodom zavrsetka srednje skole,pa su sada dosli na red borba za goli opstanak,kalkulacije,koristoljublje,sebicnost?
Naravno,isplivavam ja i sama.Borim se,imam svoje parce hleba,svoj krug prijatelja koji su samnom kada malo posustanem.Nemam nameru da skacem kroz prozor zbog toga sto nemam pored sebe osobu koju volim,i sa kojom bih delila mnogo toga.Ja se samo prisecam ljubavi kao kroz maglu i citam po nekim knjigama da je ona pokretac svega oko nas...
Verovatno to jeste tako,ali zao mi je sto to ne mogu da osetim,jer sam prazna...
Ipak,nadam se da ima negde neko parcence kolaca i za mene... o da.
Post je objavljen 28.10.2004. u 18:24 sati.