Dječica obožavaju životinjice , pogotovo one koje se motaju po stanu i prave sitne nepodopštine , kao što su sranje po regakima , lampama , stolićima , grickanje žica , grebanje namještaja i slično .
Izbjegavao sam to do prije desetak godina dok se moj Kinfa , koji je tada spoznao da ima živih bića i povrh čovjeka , nije sjetio da bi i on mogao imati malu kućnu beštiju .
Namolio on tako mene , uz pomoć svoje majke , na zvijer zvanu Zamorac . Zvijer je bila mala , slatka , dlakava buhtla , i nije znala bog zna što , osim žderanja i sranja po kući . Mali , crni brabonjci bili su po svuda , tak da si je mogao pratiti po njima , kud god je išla . Zapišala mi je cijeli tepih , tak da je na tom mjestu ostajala bijela fleka koja se morala dobro istrljati da bi se uklonila .
Kinfa se znao igrat s njom , onak muški , pa bi je šutirao ko loptu po stanu , onda bi se igrao autića s njom dok joj nogice nisu pocrvenile , pa bi se borio s njom dok ne bi zbrisala ispod ormara , al je ne bi hranio . To sam moral ja . Pa sam išao brat radić po livadama , onaj fini , s olovom od auto ispuha .
Pa sam kupoval mrkve i salatu na placu , i nekakve posije u Pet shopu.
Kad je Squiki (tak smo ga nazvali , jer je stalno skvičal , jadan ) naraso da je već bio opasan za okolinu , jer je grizo sve živo a i srao je ko veća vidra , Kinfa više nije bio zainteresiran za njega , pa je postao problem u kući .
Onda sam ga lijepo odneso u Zoo vrt jednom dobrom stričeku , koji hrani životinje . Nisam ga pitao gdje će završiti jadno stvorenje , već sam ostao u uvjerenju da će živjeti još neko vrijeme .
Nakon toga su se moji ukučani zapalili za ribice i akvarij . Ajde , one su tihe i ne seru posvuda , osim u onu vodu u kojoj plivaju , pa smo nabavili akvarij i zlatne ribice , pošto one ne trebaju puno njege .
Opet sam moral ići u pet shop i trošit pare na onu hranu kaj smrdi po ribama .Nakon nekog vremena ribe su pokrepale od neke boleštine , bile su šarene ko tigrovi , i ostala je samo jedna . Ona i dan danas pliva sama u akvariju , otporna je ko sam vrag , samo ne ispunjava želje . Već mi je nekoliko puta završila u krevetu , po noći , i onak hladna se lamatala po meni , pa sam joj spasio život , a ona meni -niš .
Pošto ribe i nisu neka zanimljivost i moraš se o njima puno brinut , klinci su udruženim snagama namolili kornjače , kalifornijske , male i slatke oklopnjače .
I one ne traže puno , pa sam pristao .
Jedna se pretvorila za godinu dana u gmaza sličnog Godzili pa moraš dobro pazit dok je hraniš da ne ostaneš bez prstiju . Već je par puta zbrisala iz akvarija , uz kotrljanje niz police i tup udarac u parkete , ali , ko za vraga , nikad joj niš nije bilo . Ona druga je još mala , al sve mi se čini da će i ona uskoro doseći veličinu ove prve .
Naravno , i te živine ja hranim i čistim .
Jučer mi je kčer milim glasom rekla da bi ona malog peseka , onak ko Čiuaua , nemrem to ni izgovoriti a kamoli napisati .
Smrzo sam se . Pa , pesa treba šetati , voditi veterinaru , specijalno hraniti , paziti ko malu bebu !
Nikakva uvjeravanja nisu pomogla . Smišljal sam kaj napravit kak bi se spasil .Onda sam se dosjetil kak da kupim vrijeme .
Dogovorili smo se da mala mora proći četvrti razred sa 5,0 i ak tak bude , kupil bum pesa .
I ona je pristala .
Ženica i Kinfa su bili svjedoci i sad sam grdo najebal ak dijete stisne u školi i ima sve petice na kraju .
Sve si mislim da odem u školu i zamolim učiteljicu da joj da bar jednu četvorku .
Post je objavljen 10.07.2006. u 10:30 sati.