1937. godina Split.
"Sine, otac je ponosan na tebe. Nastavio si tradiciju."
"Voleo bih i da ste ponosni na moje slike a ne samo što sam vojnu školu završio. Dobro, ovako mogu ući na balove. Žene vole oficire."
"Nemoj da se sprdaš s tim. Pradeda bi ti se u grobu okrenuo da si postao tamo neki muzikant ili slikar. Priča se da ti disciplina nije bila jača strana. Da si bežao noću da očijukaš okolo? Brinem se sine, žene će ti doći glave."
...
1941. Prošlo je 15 dana od početka rata. Vojska se ulogorila nedaleko od Beograda. Dok ostali postavljaju šatore Živko svira gitaru.
"Neka, samo ti sviraj ja ću ti to namestiti. Imam fotografiju svoje žene pa ako bi mogao da mi naslikaš portret?"
Živko je ponosan na sebe što diže moral ostalim vojnicima. Peva rodoljubive pesme, pun žara u odbrani svoje otadžbine. Iako se strah uvukao svima u kosti, oko Živka je smeh.
Dvadesetog dana javlja se da ode u selo po hranu. Jedan ga vojnik odgovara.
"Opasno je a i zašto bi ti išao?"
"Dvadeset dana sam tu za svoju otadžbinu, vreme je da obidjem selo. Vreme je da vidim i žensko čeljade. I one su sada uplašene i same."
"Dobro, kad možeš sada misliti i o tome. Pokrivaću te ako zakasniš ali da znaš, duguješ mi onu pesmu kada se vratiš."
Dok je te noći osvajao seosku lepoticu Nemci su opkolili logorište. Bitka se odvijala na dva fronta. Lepotica je pala u seno. Logorište je palo u ruke Nemaca.
Pred zoru Živko se pobednički prikrada. Gleda logorište koje je sredjeno kao pod konac.
"Napokon su očistili sve. Ko bi rekao da i mi možemo biti tako vredni i uredni."
Uvlači se u svoj šator i u zadnjem momentu uspeva da se pokrije ćebadima, praveći se da spava. Čuju se glasovi. Prepoznaje nemački jezik. Neko ulazi unutra.
"Was?!!!"
Shvata polako u čudu da je zarobljen.
.....
Pošto je sa ostalim zarobljenicima prešao pola Poljske, zavejane snegom, stigao je u zatvor u Nirnbergu. Mršavog, sada već slabog tela i dalje pun duha pravi šale na račun Nemaca i bodri svoje drugove.
"Lako je tebi, ti si potporučnik mene vode na imanje da radim tamo."
"Zato mene ostavljaju ovde? Hoćeš li da se menjamo?!!"
"Živko, kako to misliš?
"Ti budi Živko a ja ću uzeti tvoje isprave i rešeno. Odoh ja da radim na imanju i pomažem ucveljenim, usamljenim Nemicama!"
"Ako si siguran dogovoreno je, meni se baš ne robuje po njihovim svinjcima."
Ulazi nemački vojnik gleda njihove papire, koje su zamenili i obraća se Živku.
"Komm mit!"
(podji sa mnom)
"Wenn schon denn schon"
(Šta je tu je)
Odgovara.
"Dobro ti ide nemački?? Srećno!!!" dovikuju za njim.
...
1945. Beograd
"Sine napokon si se vratio! Javili su nam telegramom. Bože, hvala ti za ovaj dan. Vidi ga kao da nije bio u zarobljeništvu lepši i zdraviji nego ikad."
"Radio sam na imanju. Čuvale me i pazile kao da sam im najdraži gost. Pa ti se zato tako veseo i vraćam."
S osmehom će on.
"Nego, reci mi šta je sa gospodjicom iz našeg komšiluka, udala se?"
Gleda ga s divljenjem.
"Ne brinem se ja, ništa neće tvoj duh slomiti."
Post je objavljen 23.10.2004. u 13:20 sati.