Dragi moji čitaoci (vas dvoje-troje), Jamie Parizer zna da smo svi mi ljudi, znatiželjni do ubiboga i glupi do iznemoglosti i da svi mi imamo neke stvari o kojima baš i ne volimo pričati u javnosti i sramimo se jer je to stvar tipa ujk, fuj, «ja to nikad nebi» ili «ma to samo kreteni rade». No, Jamie Parizer najviše voli pričati o takvim stvarima. Pa evo počnimo sa temom:
Sranje na javnim WC-ima.
Svaki čovjek voli srat u svoj domaći WC.To je činjenica. Jednostavno je najljepše skipat se tamo gdje je njegova guzica već reljefno utisnuta u dasku. Naša domaća WC školjka prilagođena je našoj guznoj flori te nema šanse da bi tamo mogli pokupiti neku neprijateljsku bakteriju koja bi nam mogla razvaliti šupak ili sjebati nam genitalije u nepovrat.
Naša Wc školjka mjesto je opuštanja. Zadovoljstvo nam je sjest na nju, i dugo, dugo ju zagrijavati. Ponekad ponesemo nešto za čitati (u Jamievom slučaju obavezno) a ponekad uzmemo nešto za popit, pa čak i pojest…jer ko zna koliko ćemo se dugo zadržat ovaj put. Što se čitanja na WC-ju tiče, Jamie Parizer ne može niti zamisliti jedno sranje bez pristojnog štiva. Neki put uzme roman, neki časopis, u nedostatku boljeg materjala zametne se tu i «nikad je nebi pročitao» knjiga ili križaljčica. Jamie Parizer izbjegava novine tipa Vjesnik, Jutarnji….zbog formata. Jamie u biti ni ne čita novine nego lista, lista, lista i dok nađe nešto prigodno, onda se skipa i to je to. Jamie Parizer je već otišao tako daleko da je to njegovo sranje uz čitanje poprimilo razmjere Pavlovog uvjetovanog podražaja. Dovoljno je da Jamie Parizer samo vidi novine i odma mu se prisere. No, ajde, dosta o toj idili naše kućne školjke (Jamieva ima i ime- MIRKEC).
No, što ako igrom slučaja mi nismo kod kuće a počne šarafiti tamo gdje ne bi trebalo? Ajde, ako je u naturi, naći ćemo par prikladnih listića i nema frke. Neki put, to je zaista divni doživljaj. No, usred grada, usred posla, usred ljudi, ….a šarafi….šarafi……joj joj joj…..di sad?? Ajmo na najbliži WC i jebi ga…idemo s njim van.
Jamie Parizer strašno je oprezan i pretpostavljam da je tako i većina naših sugrađana, on nikad ne sjedne na dasku u javnom WC-ju nego cilja i gađa s visoka, u položaju u kojem se Terminator izdiže dok dolazi na zemlju (naravno, obučen). No, tu su moguće već dvije situacije. Imati dobro, čvrsto i solidno govno ili Mirjanu (štakorica iliti proljev). U prvom slučaju, kada je govno solidno, najgora stvar je onaj špric o kome priča Annie De Meni kada govno bljučne u vodu i pošprica te po guzi, a zatim i zvuk «pljop» koji se proširi javnim WC-jom ko na zvučnike. «Pljop» i nije tako strašan ako znamo da smo sami na WC-ju i da nitko ne ćuli znatiželjne uši ispred naših vrata.
No, u drugom slučaju, ako je u pitanju Mirjana, jako je teško naciljati. Mirjana izlazi van u pravocrtnom mlazu koji iz guzice izlazi pod nezgodnim kutem a može izlaziti i u širokom «špric na sve strane» mlazu. U svakom slučaju, mogučnost da komplitli zaseremo WC-školjku je ogromna.
E sad, nakon okršaja s govnom, sljedeća situacija s kojom se svi mi suočavamo na javnom WC-ju je posezanje za papirom. U najboljem slučaju, rola mekog troslojnog WC papira je nadohvat ruke i sa njom možemo udovoljit našoj iscrpljenoj guzi ili malo upristojiti školjku u slučaju da je Mirjana napravila svoje. Lošije je recimo dok je available samo onaj crveni krep papir u listićima. Ko je to uopće zmislil? To grebe a nit ne briše kak treba. Ma žasu. Ali, dobro, ni to nije tak bed jer bar ima papira. Ali kaj ako nakon kipanja posegnete za papirom i…..NIŠT! NIŠT! AAAAAAAAAAA. Gazda WC-ja štedi ili su opet neki studoši ukrali papir da doma ne moraju kupovati. U svakom slučaju-panika je neminovna. No O.K. Cure se tu obično snađu jer one često nose maramice. Te maramice nužno su im potrebne da se obrišeju nakon piškenja u prirodi. Jamie Parizer ne treba takve stvari i on samo stepe svog REEBOKA. Ali zato i nema maramica kad mu trebaju.
E, i kaj sad. Usro si se, možda čak i katastrofalno uneredio školjku sa vanjske strane, a nigdje papira. Jamie Parizer u takvim slučajevima kuca na vrata i pita čekajuće sugrađane dal ko ima papira. U slučaju da je sam, Jamie odškrine vrata i pogled baci na umivaonik i traži one papire za ruke obrisati. Ako su tamo, polučučeći, zatvorskim hodom, odskakuta do umivaonika i na brzinu uzme papire i stvar riješena. No, u toj situaciji izlaže se opasnosti da neka duša koja isto treba kipati uleti u WC- u tom trenutki u baci pogled na Jamievu usranu guzicu. Uf…sramote…
A, da se mi vratimo korak natrag. U slučaju da nema WC-papira,u slučaju da nema ljudi, u slučaju da nema papira za ruke, u slučaju da nema ničega!!!! E sad. Dal obuči hlače na usranu guzicu i smrdeti ko usrana beba ili smisliti nešto drugo? Definitli nešto drugo.U nedostatku boljeg rješenja, Jamie Parizer vlastitom rukom briše guzicu, navlači hlače na sebe, izletava iz WC-ja i pere ruke najjačim mlazom kipuće vode. Ne jede ništa cijeli taj dan, a rukuje se samo sa ljudima koji su to «zaslužili». He he he
A još je jedna stvar na koju treba misliti. To je neizbježan smrad. Koliko vas je bilo u javnom WC-ju, kad ste se israli i podmetnuli plisku bombu ili ste recimo prdnuli ko svinja (slučajno je izletelo)? I bed vam je bilo izači van jer će onda svi znati ko se to tako govedski usrao i ko to prdi u javnom WC-ju. Stvar je lako riješiva u slučaju da ima više kabina. Onda možeš jednostavno čekati u svom smradu da se masa preraspodjeli u okolne kabine i izletiti van dok je čisto. No, ako je jedan ne jedan, onda nema druge nego otvoriti širom vrata i uzdignute glave i šerifofskog stava, ošinuti sve pogledom «JA SAM NAJVEĆI SERATOR NA SVIJETU!» i ponosno odmarširati prema izlazu - bez pranja ruku (osim u slučaju da ste rukom obrisali guzicu)
Voli vas Vaš
Jamie Parizer (give me five! :)
P.S. Čučavci su priča za sebe…
Post je objavljen 23.10.2004. u 10:54 sati.