nije me bilo 100 godina na blogu. zaplela sam se u 1000 stvari i nikako se izvaditi. ukratko:
- na poslu provodim dane gledajuci Bivseg kako zove svoju novu Ljubav (o kojoj ne zelim cuti nista, pa nista ni ne pitam) i svako toliko izlazim zapaliti na balkon da ne pustam suze i spadam kompletna ludjakinja pred svima
- uspijela sam odjebat savrseno normalnog, dragog i zabavnog tipa zbog drugog s kojim sam kliknula (ovo se moze svakako protumaciti) na prvu i koji je trebao biti safe getaway od one moje Zivotne Nesrece koja se proteze od kad pisem blog. ispostavilo se ne samo da se Drugi i Nesreca znaju i rade zajedno, nego mi je Drugi nakon tjedan dana priznao da ima curu. ali ja sam mu zakon. i zaljubljen je u mene. i dalje dejtamo, a on i dalje ima curu. ja sam to s vremenom shvatila kao idealnu priliku da imam nekog, a ne moram se vezati. imam fini odmak u glavi i Drugi trenutno sluzi da me netko nazove 100 puta dnevno i prespava tu i tamo kod mene. ili ja kod njega. i dok ovo tipkam, svjesna sam koliko grozno zvuci. ali, nekako ne dozivljavam to kao svoj problem.
- diplomski jos uvijek postoji samo kao prazni folder na mom desktopu. uvalila sam se u nekih 100 fusheva i ne stignem disati. bit cu vjecni apsolvent.
- iz ciste histerije ono malo slobodnog vremena sta imam provodim preuredujuci stan. jucer sam shvatila da ce, ako nastavim, izgledati kao luna park.
- trebala sam sutra ici u beograd na miss kittin, ali sam u zadnji cas otkrila da mi je istekla putovnica. novu po hitnom postupku mogu dobiti u ponedjeljak. imala sam sredjen put, kartu i spavanje.
- zakljucak iz svega - u radu je spas. odlucila sam se zatrpat poslom, da nemogu razmisljati o nicem drugom. ako radim 24/7, do ljeta cu ili kompletno puknuti ili cu imati dovoljno posla da nikad vise nemoram raditi za nikog osim za sebe. tj za sebe i sestricnu, jer je i ona dosla do istog spasonosnog rjesenja
a sad trcim doma, cekaju me fushevi. i dejt u 9. uzasss.....
Post je objavljen 21.10.2004. u 16:56 sati.