Uopće nemam inspiracije. nemam pojma o čemu bih pisao. Gledam korz prozor i puštam misli da teku. Nebom šaraju oblaci, tu i tamo se među njima zaplavi. Ispred mene ravno prekrasan himalajski bor treperi na vjetru svojim dugim iglicama. fascinantan ej taj bor. Gledam ga u svakom dežurstvu. Iglice su mu dugačke skoro 20 centimetara, viseće šišarke i do 25, stablomu raste u dva podjednaka ogranka, ima pravilan oblik krošnje, i s tim padajućim iglicama izgleda totalno nestvarno. Morat ću ga slikati i stavit na blog. Hmmm...imam je već njegovih slika. Snimio sam ga valjda u svako doba dana, sa suncem u pozadini, sa suncem sa strane, u zoru, u suton, u podne...To je jedno od najljepših stabala koje sam ikad vidio.
Eto, već se osjećam bolje. ili je to od kave. Trebala su mi dva nes makijata da dođem sebi danas. Nije ovo vrijeme za nas meteoropate. jebote, nekidan je bilo 6 C ujutro, a jutros 17!! A ja u kaputu. naravno, donio sam ga na posao preko ruke.
Kupujem sinu cipele i patike. Cipele zimske, frajerske, ultramoderne, s nekakvom elastičnom vrpcom oko njih pa na čičak. 270 kuna, ali s popustom 15% na keš. A patike reebok, skuplje neg moje. koje ni nemam. Čisto mi neugodno. kad idem u trgovinu moram obut cipele na trenerku. I sve se molim da mi nitko ne pogleda obuću. A nikako da nađem neki model koji ne izgleda ko da je rađen za repere-košarkaše. Bogte, ko da trpam nogu u štrucu kruha. Fuj! neka, nada umire poslejdnja. petrove ribokice su baš zgodne. zašto nemaju taj model i za mene? Ah, blago njemu, ni ne zna kako je sretan. A i mi s njim. sad se skoro potpuno privikao na nonu/tutu/kahlicu. Samo noću nosi pelenu, i tu i tamo se upiša po danu. Ali to se sve da tolerirati. Baš je sladak kad kaže "pi-pi", a već mu gaće mokre. i ima tako nesretan izraz na licu kad to napravi. I sad ga pelena zbunjuje. kad piša u pelenu, hvata se za međunožje i sav je nesretan. Sva sreća pa je to sve skupa dobro prihvatio. Zlato tatino.
Post je objavljen 21.10.2004. u 12:57 sati.