Povremeno se okrenem i ništa ne vidim iz sebe, onako preko ramena.I bolje tako, jer sve ono što me zanima nalazi se ispred mene, u budućnosti, zamotano u meku vatu.Dosta mi je šmirgla.
Žuto lišće polako pada, dani su sve kraći.Vremena sve manje, obaveza sve više.Možda je i bolje tako, jer manje razmišljam.
Sve manje me je na blogu.Neki biser mi poslao Trojanca umotanog u ružičasti papir s mašnicom na mail.E pa hvala mu do neba!Između ostalog nakačio mi se i dailer pa se pitam kakv će mi biti sljedeći telefonski račun.Meni stvarno nikada nije dosadno :))Sada moram ponovo rušati sistem jer je Trojanac popapao malo kernela i još koje-čega drugog,a to me jako raduje #$%"&$#".
No sikiriki za mene, ja sam dobro, dvije ruke, dvije noge i glava na ramenu.Puisa svima :)
Post je objavljen 20.10.2004. u 10:36 sati.