Ah te fešte...
Trči, zovi, kuhaj, spremaj, smišljaj, misli, smiješi se, budi dobra, trpi, trpi, trpi...
A ka da njemu slavlje nešto znači.
Isprehadio mi se sav, iznervirao i podivljao ko nikad....a stalno neko laje:"sunce nonino, sunce didetovo, barbino, tetino, dođi meni, ne meni dođi, ajde pričaj, ajde pjevaj, ajde puši, trči, dubi na trepavicama, kakaj, pišaj, jedi, sjedi, spavaj, umiri se...."
A tek pokloni....jebe se njemu....nova roba, cipele, jakete, kabanice, kalcete, bicikl, igračke....ma baš ga briga...dobio je čekić i ne odvaja se od njega, sinoć sam morala spavat s tim mlotekom pod glavom.
Pa bi ovi jeli, ovi ne bi, ovi bu legli a nemaju di, pa napuši luftić, pa se isti probije, pa traži pumpu, pa daj još jednu deku, pa koji kurac imamo samo jedan zahod kad se svima sere...pa zašto ih vodim na Kaptol kad smo tamo bili pri dvi (?!?) godine?
Pa je ovima dosadno, onima se spava, ovaj bi na kompjuter a drugi bi gledao dvd...
Ova bi baš sad oprala robu nevezano za to šta mi je mašina krcata....
AJUTOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!!!!
Brate, jebeno je živit tako odvojeno.
Svi se natrpaju u ta dva-tri dana, spavaju jedni po drugima, ne daju mi se ni sexat jer se moram probudit u 8 ujutro, a jebe se njima šta je mene baš sad "stislo".
A znaju me morit rječima: mogli ste mu napravit seku... (kako?---telepatski?!?)
Onda jedni odu ljuti jer im se nisam posvetila, a tek sam skužila da su došli, drugi bi me vodili na kavu jer imamo toliko toga za pričat, treći bi u Konjščinsku po gojzerice, ova bi kožnu jaketu (ne jebe je šta ne postoji njen broj, ona ne odustaje), ovome trebaju kalcete, onome je škola a ne uči ništa...
I onda se probudim jutros,sva sritna jer idemo u šetnju makar mi je sin bolestan da jedva gleda, a oni se spremili i odlaze.
Di, šta, kako, koji kurac?
Ajde čerce, vidit ćemo se već, stoj mi dobro, čuvaj se, nemoj se sad razgudit ka si se tako lipo ocidila, nemoj sad ostat trudna, naškodit će ti...lipo skuhaj štogod ovom ditetu, opće ti nema reda (aaaaaaa???????????!!!!!?????), mi ti gremo, vidit ćemo se, moramo još u Split po neke djelove za auto, ajde, nemoj mi sad ne doć za Božić, umrit ćemo bez maloga, ajde, ajde, priša je...cmok, cmok...odoše....
Jebe se njima.
A meni se tuli, cmizdri, plače, mazi....faliju miiiiiiii!!!!!!!!!!
A ja moran zvat vrtiće, trčat po birokratskim ustanovama, ić kod doktorice, uzet uputnice za pišanje, sranje, bockajne (kako ću mu jebote, pišotu ulovit kad još u pelenu piša), pa na razgovor, pa na privikavanje, pa na.......jooooojjjjj...lakše mi je otkaz dat ;)
Iden ća sina grlit, nisan ga ni vidila pošteno ovih dana..... a tako mi je slinav, mrvica moja.
Hvala vam svima na čestitkama, pročitala sam ih Tijiu i stalno je zapitkivao: ko je Skjoz, ko je Piton, ko je teta Jeta, di je teta Sajbej, šta je Temotejapija, ko je Tujejica, di je Dejojd, itd....
Baš ste me lipo razveselili i evo van šaljen komad virtualne torte i bićerin farskog vina....
Živili vi meni, a ja iden ljubit sina, oće pusu frajer mali. :)
Post je objavljen 19.10.2004. u 11:28 sati.