Ne smeta mi hladno vreme. Ne smeta mi jer moram sedeti u kancelariji ili kod kuće i raditi. Ponekad je lepo ušukati se i medju svoja 4 zida.
Jednom smo (moja "nežnija" polovina) i ja našli golublje jaje na terasi. S obzirom da imam 30 godina i da me već opasno drmaju hormoni (majčinski instinkt) sva sam se istopila "jaoo nemoj da ga baciš .. ubićeš malog goluba!!?"
"Znaš li šta će da nam bude na terasi ako ga ostavim?"
"Nema veze ja ću da čistim samo nemoj da ga baciš!" (kakva zabluda)
Onda je on kao pravi muškarac sa iskonskim nagonima napravio gnezdo. Ubacio piljevinu u plastičnu široku kofu, stavio grančice i lišće i ostavio jaje tu.
"Eto ti, sada će biti toplo tvom jajetu!"
Gundjao je ali ja sam bila ponosna na njega.
Golubica se nije vratila : ( Ostavila je svoje nerodjeno mladunče!!! Da li zato što smo joj pomerali stvari bez pitanja? Neznam ali ja sam je okarakterisala kao "hladnu kučku"
Gnezdo je ostalo tu.
Posle par meseci našli smo dva jajeta u improvizovanom gnezdu. Ovoga puta nisu bili zaboravljeni. Golubica je uporno sedela na njima danima. Nisam razumela da li su se smenjivali ili je golub donosio hranu.. Divila sam se njenoj hrabrosti. Nije bežala kada nas ugleda uporno je i dalje sedela. Kada su se izlegli terasa je bila kao golubarnik. Odvratno. Golubica je svakog jutra u isto vreme donosila hranu i stavljala im je u kljun. Tada sam već jedva čekala da ovi maleni nauče da lete. Jedan je bio napredan i brzo je ukapirao kako se maše krilima. Drugi, užasno nespretan i glup.
Golubica i ovaj mali pametnjaković su ga obilazili svakog dana i praznili se na mojoj terasi.
Mi smo, krijući jedno od drugog (jer smo rešili da golubovi moraju otići) izlazili i hranili ovog nespretnjakovića koji je bio i halapljiv.
Jedne večeri dok je skakutao po mojim stvarima prišla sam mu pokušavajući da ga naučim da leti. Stao je na ogradu gledajući dole pa u mene u stilu: "pa ne umeemm.."
Napokon je naučio i otišao. Terasu smo očistili (bljak). Svakog jutra sam ja kao strašilo (naravno pre nego se očešljam i umijem) istrčavala i terala golubove.
Ipak jednog jutra odnekud se opet stvorilo novo jaje.
"Baci ga" "Zašto ja da ga imam na duši, baci ga ti!" "Ti si jači od mene" "ahaa hahah koja fora.."
Posle upotrebe svih metoda ubedjivanja muškarac, zaštitnik svoje dvočlane porodice ipak je rešio da obavi "prljavi" posao. Izašao je na terasu i vratio se.
"Pa šta je bilo? Nisi ga valjda bacio dole???"
"Ja sam joj ga ostavio na ivicu ograde ali tako da ne može da padne, pa ako hoće neka ga odnese ako neće njen problem, rešeno!"
Hm.. odličan izgovor i delo bez griže savesti.
Poenta ove istinite priče? Nema je. Zastaklili smo terasu pa mi ipak nedostaju oni trapavi golupčići.
Nadam se da za mene ne važi ono "Što ti neko više s.re po terasi to ti više nedostaje".
Izreka je izmišljena.
Post je objavljen 18.10.2004. u 23:55 sati.