Remiza je totalno dobar kvart. Nije to ni tak mali kvart, al opet se nekak svi znaju, ak niš drugo, onda su barem na "bok". Izlazim iz zgrade i stisnem se. Šljiva je, baš sam mogel obući i duge gaće. Nekak bum zdržal do birtije, tam je valjda toplo. Kupujem pljuge kod lokalnog švercera, koji psuje muriju. Baš su se na njega zakačili. Fala bogu, a kaj ja tu mogu? Da me murija sad vidi, bogme bi i ja najebal. Kaj ćeš kad je kod Štefa skoro duplo jeftinije nego na kiosku. Do kioska se ipak mora jer Štef ne prodaje Jutarnji. Spuštam se prek mostića na Ljubljanicu. "Srebrna lula" je jedna od onih kvartovskih birtija kaj ne izgledaju bogzna kak, al kad jednom uđeš u nju teško se rješavaš ovisnosti. Na ulazu me zapuhne težak miris dima, valjda još onog od jučer. U Luli ventilacija nije nikad radila kak spada pa vjutro, kad uđeš, ne trebaš palit čik, samo duboko udahneš. Na šanku jutarnja ekipa. Miro je obrtnik, postavlja viseće stropove, ima ženu i troje djece i uvijek se prisjeća kak je to nekad bilo na Remki. Dugi i Miljac rade kod njega i stalno ga jebu za razne ženske kod kojih su postavljali.
- Miro se sjećaš one iz Elektrike? Stalno se nekaj motala oko tebe.
- Pa nebu valjda oko vas, dva niškoristi. Drekfiolice.
- Možda je mislila da buš joj ti kablovsku ufural. Htjela je ona malo tvog kabla. Ha ha ha ha ha ha.
Krljo, Joso i Mile su povremeni studenti i redovni inventar Lule. Popularno zvani Tri kralja. Vjutro kavica, navečer piva, gemišti i ostalo. Kićo je vječiti apsolvent ekonomije, otkril je da se u životu treba što manje živcirat pa zato nit radi, nit studira. Nikad nema love, birtija na njemu i nije nekaj zaradila, al je super dečko. Uvijek je spreman pomoći kaj treba, pa ga svi časte. U separeu sjede remižanske gracije Ivona, Barbara, Silva i Anita. Svaka po 22 godine, sve bez dečka. Nemreš, buraz, sam tak uletit, treba tu imat dobro šuštavo zaleđe. Za šankom, nadrkan ko i uvijek, Toni.
- Jutro svima.
- Bok Grdi.
Znam da nisam neka ljepota, al grdi baš nisam. No, nadimak se ne bira nego dobiva, pa se uopće ne živciram oko toga.
- Bok Toni, daj mi userušu (kava s mlijekom, posjet wc-u zagarantiran) i jedan Maksim Gorki Pelinkovac.
- Kaj ti ne delaš?
- Ne (ne vidim kaj se sprema, još je rano)
- Pa koj kurac onda ne spavaš doma, nego mene tu jebeš. Još nisam ni novine pročital, stalno neko dolazi. Miro, kaj ti ni vreme za posel?
- Toni, ne jebi, nego mi daj dva deci kisele, opet ti je kava u kurcu.
- Onda si drugi put sam kuhaj, ak ti moja ne valja.
- Ne sviraj kurcu nego delaj.
Nema niš bolje nego kad dođeš među svoje, dobro se međusobno izvrijeđate, zapališ pljugu, srkneš userušu i otvoriš novine i opustiš se. Zadubljen u novine nisam ni skužil da se birtija već dobro napunila. Stigli su i oni studenti koji ne moraju na predavanja. Takvi su na Remizi u apsolutnoj većini. Starci delaju i daju lovu, a djeca sjede u birtiji i kupuju ispite. Jebem ti takav raspored stvari. Pogledam kroz prozor i skužim da je počel padat snijeg. Krasno, a ja u tenisicama. Onda spazim dobro poznate noge koje se vuku polako da polakše nemože. Crni je uvijek vukel stopala po cesti nikad ih ne dižući. Cipele su mu trajale mjesec i koji dan, al jebe se njemu. Starci su mu radili dugo u Švedskoj i vratili se s novim Volvom i hrpom love koju je Crni neumorno trošil na komade i pokušaje da postane uspješan poduzetnik. Uvijek je imal odlične ideje kak da zgrne još više love nego kaj su starci donesli i nije imal pojma kako da ih sprovede u djelo. Ulazeći, izgovara uvijek istu rečenicu:
- A u pičku materinu, kak ovdje smrdi.
- Crni, ne jebi po tavanu, ko da kod tebe doma manje điki.
- Jutro Toni, dobre volje ko i uvijek, kak vidim. Daj mi potjerušu (opet kava s mlijekom, ekipa stalno smišlja nove izraze)
- Bok Grdi (lupi me po leđima)
- Jebote Crni, ti buš mi jedan dan pluća izbil.
- Ne sviraj, kaj buš pil?
- Medicinu.
- Toni, još jedan pelinković za Grdog. Pa kaj ima rista?
- Niš, zel sam si godišnji, pa sad uživam.
- Samo hvataš krivine, ne bi ti kod mene dugo delal.
- Ne bi ja kod tebe uopće delal.
- Dobro, dobro, kaj se odma srdiš? Kaj delaš posle?
- Mislil sam pospremit stan.
- Ha - ha. Kaj ti imaš mjesec dana godišnjeg? Ne kenjaj, ideš samnom u grad.
- Kaj ćeš u gradu?
- Idem si kupit neke šuze za zimu. One od prošle godine su obavile svoje. Daj, idemo, zajebavat ćemo prodavačice, pa poslije u Tolkien's na Guiness.
- Jesi s autom? Ne da mi se na trajvan po ovoj zimi.
- U garaži mi je, buš zdržal do tam? Ti ko da si od šećera napravljen. Toni, daj mi naplati sve ovo.
Post je objavljen 20.05.2004. u 13:12 sati.