da nije tog glupog osećaja ljubavi.
da smo, kao što nismo, savršena bića, androidi pak, da ne trebamo bliskost, da ne osećamo strah, čak i kad smo sami.
tada bismo lepše živeli.
možda ne bi bilo, štatijaznam, veselo i ugodno, ali bismo lakše živeli.
da smo androidi.
kada bismo mogli sami. bez ikoga. partnera, dece, prijatelja.
da su nam svi samo saradnici, pomoćnici, kolege i komšije.
da nema emocija.
kako bismo tada radili. ceo rokovnik plusevima obeležili.
da nema ljubavi.
da nema patnje, očaja i ljubomore. da nema te proklete želje.
možda 3004. godine i bude nešto od toga.
možda će ljudska rasa biti, naprosto, superiornija, te neće trebati emocije.
možda se napravi on/off prekidač koji ćemo isključiti i bezbrižno (je li i bezbrižnost emocija?) raditi.
raditi, graditi, zaraditi.
koliko samo lepih ljubavnih pesama.
evo jedne:
FRIDAY I’M IN LOVE
I don’t care if monday’s blue
I don’t care if monday’s blue
Tuesday’s grey and wednesday too
Tuesday’s grey and wednesday too
Thursday I don’t care about you
Thursday I don’t care about you
It’s friday I’m in love
It’s friday I’m in love
Monday you can fall apart
Monday you can fall apart
Tuesday wednesday break my heart
Tuesday wednesday break my heart
Thursday doesn’t even start
Thursday doesn’t even start
It’s friday I’m in love
It’s friday I’m in love
Saturday wait
Saturday wait
And sunday always comes too late
And sunday always comes too late
But friday never hesitate...
But friday never hesitate...
Post je objavljen 14.10.2004. u 01:59 sati.