Marketing
Tudja secanja
Citam danas da je mladi beogradski pisac Marko Vidojkovic objavio svoj novi,cetvrti po redu,roman "Kandze" koji opisuje dogadjaje u Beogradu iz devedesetih godina proslog veka,a veliki deo romana pokriva i studetski protest '96/'97.
Odavno nisam razmisljala o tom vremenu.Priznajem,Marko mi je malo vratio secanja.Ja sam tada bila druga godina fakulteta,moj brat je bio tek brucos.Isli smo zajedno na proteste,mesecima smo duvali u pistaljke.Secam se da smo par puta bili i na nocnom protestu.Iz podruma smo izvadili stari fenjer,a posto nismo imali petrolej,poneli smo taj fenjer na protest,u nadi da cemo uzickati malo petroleja od nekih ljudi koji su takodje odnekud iskopali fenjere...a bilo je takvih...Secam se kako smo prolazili ispod kancelarija Demokratske stranke,pokazivali indekse,a pokojni Djindjic nam je mahao.Ja sam posebno zezala brata zbog toga,govoreci mu da je najlakse mahati praznim indeksom...
Bilo je energije koju Beograd odavno nije imao,bilo je zezanja,bilo je muvanja,bilo je shale,gluvarenja,besposlicarenja,plandovanja...
A par meseci kasnije...Morali smo da odradimo sve moguce i nemoguce laboratorijske vezbe.Semestar nam je trajao do sredine avgusta,a junski,septembarski,oktobarski,i dodatni rok su se spojeno protegli od pocetka septembra,pa do polovine novembra.Nisu ni uslov hteli da nam spuste.Ni za jedan jedini predmet.Ja sam tada imala na vratu cuvenu Elektroniku kod Caje Marjanovica,koju nisam uspela da polozim u tom naletu.Stvar je "izvadio" tadasnji profesor fizike Vlada Teodosic koji je na jednoj od poslednjih sednica pred pocetak nove skolske godine rekao kolegama profesorima:"Sram vas bilo!Celu zimu ste pujdali studente da strajkuju,a sada ni pisljivi uslov ne mozete da im spustite!".Uslov je spusten,ja sam bez polozene elektronike upisala trecu godinu...Naravno,ko ne plati na mostu,platice na cupriji...Iz trece godine nisam bas tako lako uplivala u cetvrtu.Tacka nagomilavanja je ucinila svoje...
Dugo sam nosila u sebi jedan gorak ukus.Dugo smo vukli repove i kaskali za normalnim planovima i programima.I sledece leto smo do polovine jula imali predavanja...
I onda cujem da se pojavljuje Marko koji pise knjigu.Protest vidjen kroz njegove oci...Ja koja sam bila tamo,nekako ne zelim da citam o dogadjajima u kojima sam ucestvovala,ne zelim da mi neko prepricava sta je u stvari tamo bilo.
Imam svoju sliku.I ta slika nije samo vezana za protest.Cela slika moze da se sagleda samo ako se pogledaju svi dogadjaji koji su usledili u nizu.
Naravno,da me pogresno ne shvatite,ja knjigu pozdravljam.Neka nove generacije znaju kako je to nekada bilo,neka pogledaju slike impozantnih reka ljudi koje su kuljale ulicama noseci najoriginalnije parole koje sam ja ikada videla.
Ja cu knjigu zaobici,i u glavi zakljucati sopstveno secanje.
Post je objavljen 13.10.2004. u 20:11 sati.