Jučer sam sa Vernom otišao do mog bratića, umjesto kojeg će Vern raditi slijedećih tjedan dana, jerbo ovaj ide u Chicago, ne bi li dostojno proslavio diplomu. A moj bratić ima firmu. A firma se bavi dilanjem papirne ambalaže za bolnice i kozmetičke salone. I sad će Vern primati narudžbe i ići od jednog kozmetičkog salona do drugog kako biznis mog bratića ne bi propao dok se on opija po Americi.
Kada smo obavili i sastanak sa mojim bratićem, otišli smo doma. Doma sam gledao televiziju ravno pola sata i onda sam zaspao kao mrtav. Mislim da sam neispavan. Ujutro se jedva budim. Navijem si sat za pola sedam, a probudim se (ako) tek oko pola devet. Onda ko budala jurim na posel da ne zakasnim.
Nemam ideja za pisanje. Tek sad sam otišao na pauzu. Do sada sam se mučio sa onim fajlom koji mi se još prekjučer raspao. Psihički i fizički sam izmoren. A novi fajlovi čekaju. I tako prolaze dani. Znam da se ponavljam, ali kao što sam rekao, nemam ideja za pisanje. Pa onda idem. Javim se kada ću imati nešto pametno za reći.
E, da. Htio sam danas otići na onaj blogerski party u Tornicu. Ali, neću ipak otići. Sjetio sam se da bi se tamo onda trebao družiti, a to mi se i dalje ne da. A i nemam di ostaviti bicikl. U biti to je donijelo prevagu. Da imam di s biciklom, možda bi i otišao. A možda još i odem. Tek je počelo.
Post je objavljen 13.10.2004. u 17:53 sati.